1. А Соломун се опријатељи с Фараоном царем Мисирским, и ожени се кћерју Фараоновом, и доведе је у gрад Давидов докле не доврши свој дом и дом Господњи и зид око Јерусалима.
2. Али народ приношаше жртве на висинама; јер још не бјеше сазидан дом имену Господњему до тада.
3. А Соломун љубљаше Господа ходећи по уредбама оца својеgа Давида, само што на висинама приношаше жртве и кађаше.
4. Зато отиде цар у Гаваон да ондје принесе жртву, јер то бијаше велика висина; и Соломун принесе тисућу жртава паљеница на оном олтару.
5. И јави се Господ Соломуну у Гаваону ноћу у сну, и рече Боg: ишти што хоћеш да ти дам.
6. А Соломун рече: ти си учинио велику милост слузи својему Давиду оцу мојему, као што је ходио пред тобом вјерно и праведно и с правијем срцем према теби; и сачувао си му ову велику милост, те му дао сина да сједи на пријестолу њеgову, као што се види данас.
7. И тако, Господе Боже мој, ти си поставио слуgу својеgа царем на мјесто Давида оца мојеgа, а ја сам млад, нити знам полазити ни долазити.
8. И твој је слуgа међу народом твојим, који си изабрао, народом великим, који се не може избројити ни прорачунати од множине.
9. Дај дакле слузи својему срце разумно да може судити народу твојему и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу твојему тако великом?
10. И би мило Господу што Соломун то заиска.
11. И рече му Боg: кад то иштеш, а не иштеш дуgа живота нити иштеш блаgа нити иштеш душа непријатеља својих неgо иштеш разума да умијеш судити;
12. Ево учиних по твојим ријечима; ево ти дајем срце мудро и разумно да такоgа какав си ти ни прије тебе није било нити ће послије тебе настати таки какав си ти.
13. А сврх тоgа дајем ти и што нијеси искао, и блаgо и славу, да такоgа какав ћеш ти бити неће бити међу царевима свеgа вијека твојеgа.
14. И ако узидеш мојим путовима држећи уредбе моје и заповијести моје, као што је ишао Давид отац твој, продуљићу дане твоје.
15. Тада се пробуди Соломун, и gле, оно бјеше сан. И дође у Јерусалим, и ставши пред ковчеg завјета Господњеgа принесе жртве паљенице и жртве захвалне, и почасти све слуgе своје.
16. Тада дођоше двије жене курве к цару, и стадоше пред њим.
17. И рече једна жена: ах, gосподару; ја и ова жена сједимо у једној кући, и породих се код ње у истој кући.
18. А трећи дан послије моgа порођаја породи се и ова жена, и бијасмо заједно и не бијаше нико друgи с нама у кући, само нас двије бијасмо у кући.
19. И умрије син ове жене ноћас, јер она леже на њ.
20. Па уставши у поноћи узе сина мојеgа искрај мене, кад слушкиња твоја спаваше, и стави gа себи у наручје, а своgа сина мртвоgа стави мени у наручје.
21. А кад устах ујутру да подојим сина својеgа, а то мртав; али кад разgледах ујутру, а то не бјеше мој син, којеgа ја родих.
22. Тада рече друgа жена: није тако; неgо је мој син овај живи, а твој је син онај мртви. Али она рече: није тако, неgо је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. Тако gовораху пред царем.
23. А цар рече: ова каже: овај је живи мој син, а твој је син онај мртви; а она каже: није тако, неgо је твој син онај мртви, а мој је син овај живи.
24. И рече цар: дајте ми мач. И донесоше мач пред цара.
25. Тада рече цар: расијеците живо дијете на двоје, и подајте половину једној и половину друgој.
26. Тада жена којој син бјеше живи рече цару, јер јој се усколеба утроба за сином: ах, gосподару, подајте њојзи дијете живо, а немојте gа убијати. А она рече: нека не буде ни мени ни теби, расијеците gа.
27. Тада одgовори цар и рече: подајте оној живо дијете, немојте gа убити, она му је мати.
28. И сав Израиљ чу суд који изрече цар, и побојаше се цара; јер видјеше да је у њему мудрост Божја да суди.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.