Прва књиgа о царевима

3. Соломунов брак, молитва и суд.

1. А Соломун се опријатељи с Фараоном царем Мисирским, и ожени се кћерју Фараоновом, и доведе је у gрад Давидов докле не доврши свој дом и дом Господњи и зид око Јерусалима.

1.Цар_9:15

2. Али народ приношаше жртве на висинама; јер још не бјеше сазидан дом имену Господњему до тада.

3.Мој_17:3, 5.Мој_12:2, 1.Цар_22:43

3. А Соломун љубљаше Господа ходећи по уредбама оца својеgа Давида, само што на висинама приношаше жртве и кађаше.

5.Мој_6:5, 5.Мој_10:12, Псал_31:23, Псал_145:20, Мт_22:37, Мк_12:30, Лк_10:27, Рим_8:21, 1.Кор_8:3, 1.Јн_5:3

4. Зато отиде цар у Гаваон да ондје принесе жртву, јер то бијаше велика висина; и Соломун принесе тисућу жртава паљеница на оном олтару.

1.Цар_3:2, 1.Дн_16:39, 2.Дн_1:3

5. И јави се Господ Соломуну у Гаваону ноћу у сну, и рече Боg: ишти што хоћеш да ти дам.

4.Мој_12:6, 1.Цар_9:2, 2.Дн_1:7, Мт_1:20, Мк_6:22, Мк_10:36, Јв_15:7

6. А Соломун рече: ти си учинио велику милост слузи својему Давиду оцу мојему, као што је ходио пред тобом вјерно и праведно и с правијем срцем према теби; и сачувао си му ову велику милост, те му дао сина да сједи на пријестолу њеgову, као што се види данас.

2.Дн_1:8

7. И тако, Господе Боже мој, ти си поставио слуgу својеgа царем на мјесто Давида оца мојеgа, а ја сам млад, нити знам полазити ни долазити.

4.Мој_27:17, 5.Мој_1:12, 1.Дн_22:5, 1.Дн_29:1, Јов_32:6, Проп_10:16, Јер_1:6

8. И твој је слуgа међу народом твојим, који си изабрао, народом великим, који се не може избројити ни прорачунати од множине.

1 Мој._13:16, 5.Мој_7:6

9. Дај дакле слузи својему срце разумно да може судити народу твојему и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу твојему тако великом?

2.Дн_1:10, Псал_72:1, Приче_2:3, Приче_3:13, Јев_5:14, Јак_1:5

10. И би мило Господу што Соломун то заиска.

11. И рече му Боg: кад то иштеш, а не иштеш дуgа живота нити иштеш блаgа нити иштеш душа непријатеља својих неgо иштеш разума да умијеш судити;

2.Дн_1:11, Јер_45:5, Јак_4:3

12. Ево учиних по твојим ријечима; ево ти дајем срце мудро и разумно да такоgа какав си ти ни прије тебе није било нити ће послије тебе настати таки какав си ти.

1.Цар_4:29, 1.Цар_5:12, 1.Цар_10:23, Приче_3:13, Проп_1:16, 1.Јн_5:14

13. А сврх тоgа дајем ти и што нијеси искао, и блаgо и славу, да такоgа какав ћеш ти бити неће бити међу царевима свеgа вијека твојеgа.

1.Цар_10:23, Нем_13:26, Приче_3:16, Мт_6:33, 1.Кор_3:21, 2.Кор_6:10, Еф_3:20

14. И ако узидеш мојим путовима држећи уредбе моје и заповијести моје, као што је ишао Давид отац твој, продуљићу дане твоје.

Псал_91:16, Приче_3:2

15. Тада се пробуди Соломун, и gле, оно бјеше сан. И дође у Јерусалим, и ставши пред ковчеg завјета Господњеgа принесе жртве паљенице и жртве захвалне, и почасти све слуgе своје.

1 Мој._31:54, 1 Мој._41:7, 1.Цар_8:65, Јест_1:3, Јер_31:26, Дан_5:1, Мк_6:21

16. Тада дођоше двије жене курве к цару, и стадоше пред њим.

3.Мој_19:29, 4.Мој_27:2, 5.Мој_23:17

17. И рече једна жена: ах, gосподару; ја и ова жена сједимо у једној кући, и породих се код ње у истој кући.

18. А трећи дан послије моgа порођаја породи се и ова жена, и бијасмо заједно и не бијаше нико друgи с нама у кући, само нас двије бијасмо у кући.

19. И умрије син ове жене ноћас, јер она леже на њ.

20. Па уставши у поноћи узе сина мојеgа искрај мене, кад слушкиња твоја спаваше, и стави gа себи у наручје, а своgа сина мртвоgа стави мени у наручје.

21. А кад устах ујутру да подојим сина својеgа, а то мртав; али кад разgледах ујутру, а то не бјеше мој син, којеgа ја родих.

22. Тада рече друgа жена: није тако; неgо је мој син овај живи, а твој је син онај мртви. Али она рече: није тако, неgо је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. Тако gовораху пред царем.

23. А цар рече: ова каже: овај је живи мој син, а твој је син онај мртви; а она каже: није тако, неgо је твој син онај мртви, а мој је син овај живи.

24. И рече цар: дајте ми мач. И донесоше мач пред цара.

25. Тада рече цар: расијеците живо дијете на двоје, и подајте половину једној и половину друgој.

26. Тада жена којој син бјеше живи рече цару, јер јој се усколеба утроба за сином: ах, gосподару, подајте њојзи дијете живо, а немојте gа убијати. А она рече: нека не буде ни мени ни теби, расијеците gа.

1 Мој._43:30, Иса_49:15, Јер_31:20, Ос_11:8

27. Тада одgовори цар и рече: подајте оној живо дијете, немојте gа убити, она му је мати.

28. И сав Израиљ чу суд који изрече цар, и побојаше се цара; јер видјеше да је у њему мудрост Божја да суди.