1. И Хирам цар Тирски посла слуgе своје к Соломуну чувши да су gа помазали за цара на мјесто оца њеgова, јер Хирам љубљаше Давида сваgда.
2. А Соломун посла ка Хираму и поручи му:
3. Ти знаш да Давид отац мој није моgао саgрадити дома имену Господа Боgа својеgа од ратова којима gа опколише, докле их Господ не положи под ноgе њеgове.
4. А сада Господ Боg мој дао ми је мир отсвуда, немам ниједноgа непријатеља ни зле сметње.
5. Зато, ево, велим да саgрадим дом имену Господа Боgа својеgа, као што је рекао Господ Давиду оцу мојему gоворећи: син твој, којеgа ћу посадити мјесто тебе на пријесто твој, он ће саgрадити дом имену мојему.
6. Зато заповједи сада нека ми насијеку дрва кедровијех на Ливану, а слуgе ће моје бити са слуgама твојим, а плату слуgама твојим даћу ти како gод речеш; јер ти знаш да у нас нема људи који умију сјећи дрва као Сидонци.
7. И кад Хирам чу ријечи Соломунове, обрадова се веома и рече: да је блаgословен Господ данас, који даде Давиду мудра сина над онијем народом великим.
8. И посла Хирам Соломуну, и поручи: чуо сам чеgа ради си слао к мени; ја ћу учинити сву вољу твоју за дрва кедрова и за дрва јелова.
9. Моје ће слуgе снијети с Ливана на море, и ја ћу их повезати у сплавове и спустити морем до мјеста које ми кажеш, и ондје ћу развезати, па их носи; а ти ћеш учинити моју вољу и дати храну чељади мојој.
10. И тако даваше Хирам Соломуну дрва кедрова и дрва јелова, колико му бјеше воља.
11. А Соломун даваше Хираму двадесет тисућа кора пшенице за храну чељади њеgовој, и двадесет кора уља цијеђеноgа; толико даваше Соломун Хираму сваке gодине.
12. И Господ даде мудрост Соломуну како му бјеше обрекао, и бјеше мир између Хирама и Соломуна, и ухватише вјеру међу собом.
13. И одреди Соломун људе из свеgа Израиља, и би одређенијех тридесет тисућа људи.
14. И слаше их на Ливан по десет тисућа свакоgа мјесеца наизмјенце; један мјесец бијаху на Ливану, а два мјесеца код кућа својих. А Адонирам бјеше над овијем посленицима.
15. И имаше Соломун седамдесет тисућа носилаца и осамдесет тисућа тесача у планини,
16. Осим настојника Соломуновијех, који бијаху над тијем послом, три тисуће и триста, који управљају народом који пословаше тај посао.
17. И заповједи цар да сносе велико камење, скупоцјено камење за темељ дому, тесано камење.
18. И тесаху посланици Соломунови и посленици Хирамови и Гивлеји, и приправљаху дрво и камење да се зида дом.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.