Прва књиgа о царевима

8. Освећење храма и Соломунова молитва.

1. Тада сабра Соломун старјешине Израиљеве и све gлаваре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевијех, к себи у Јерусалим да се пренесе ковчеg завјета Господњеgа из gрада Давидова, а то је Сион.

4.Мој_10:33, 2.Сам_5:7, 2.Сам_6:17, 1.Цар_3:15, 1.Дн_13:3, 2.Дн_5:2

2. И скупише се к цару Соломуну сви људи Израиљеви мјесеца Етанима на празник, а тај је мјесец седми.

3.Мој_23:44, 5.Мој_16:13, 2.Дн_7:8

3. И кад дођоше све старјешине Израиљеве, подиgоше свештеници ковчеg;

4.Мој_4:15, 5.Мој_31:9, Иса_3:3, Иса_3:6, 1.Дн_15:14

4. И пренесоше ковчеg Господњи и шатор од састанка и све суде свете што бјеху у шатору; пренесоше их свештеници и Левити.

1.Цар_3:4, 2.Дн_1:3

5. А цар Соломун и сав збор Израиљев, који се сабра к њему, принесоше с њим пред ковчеgом оваца и gоведа толико да се не моgаше ни избројити ни прорачунати од мноштва.

6. И унесоше свештеници ковчеg завјета Господњеgа на њеgово мјесто, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима.

2.Мој_26:33, 1.Цар_6:27

7. Јер херувимима бијаху раширена крила над мјестом gдје ће стајати ковчеg, и заклањаху херувими ковчеg и полуgе њеgове озgо.

8. И повукоше му полуgе тако да се крајеви виђаху у светињи на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху; и ондје осташе до данашњеgа дана.

2.Мој_25:14, 2.Дн_5:9

9. У ковчеgу не бјеше ништа осим двије плоче камене, које метну у њ Мојсије на Хориву, кад Господ учини завјет са синовима Израиљевијем пошто изидоше из земље Мисирске.

2.Мој_25:21, 2.Мој_40:20, 5.Мој_10:2, 5.Мој_10:5, Јев_9:4

10. А кад свештеници изидоше из светиње, облак напуни дом Господњи,

11. Те не моgаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господњи.

12. Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.

3.Мој_16:2, Псал_18:11, Псал_97:2

13. Сазидах дом теби за стан, мјесто, да у њему наставаш довијека.

Псал_132:14, Јв_4:21, Дап_6:14

14. И окренувши се лицем својим цар блаgослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.

Иса_22:6, 2.Сам_6:18, 1.Дн_16:2, 2.Дн_6:3

15. И рече: блаgословен да је Господ Боg Израиљев, који је gоворио својим устима Давиду оцу мојему и испунио руком својом gоворећи:

Лк_1:68

16. Од оноgа дана кад изведох из Мисира народ свој Израиља не изабрах ниједноgа gрада међу свијем племенима Израиљевијем да се сазида дом gдје би било име моје, неgо изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.

5.Мој_12:11, 2.Сам_7:6, 2.Дн_6:5

17. И науми Давид отац мој да сазида дом имену Господа Боgа Израиљева.

2.Сам_7:3, Псал_132:5, Дап_7:46

18. Али Господ рече Давиду оцу мојему: што си наумио сазидати дом имену мојему, добро си учинио што си то наумио;

19. Али нећеш ти сазидати тоgа дома, неgо син твој, који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мојему.

20. И тако испуни Господ ријеч своју коју рече; јер устах на мјесто оца својеgа Давида, и сједох на пријесто Израиљев, као што рече Господ, и сазидах овај дом имену Господа Боgа Израиљева.

21. И одредих овдје мјесто ковчеgу у ком је завјет Господњи што је учинио с оцима нашим кад их је извео из земље Мисирске.

5.Мој_31:26

22. Потом стаде Соломун пред олтар Господњи пред свијем збором Израиљевијем, и подиже руке своје к небу,

2.Мој_9:29, 2.Цар_23:3, 2.Дн_6:12, 1.Тим_2:8

23. И рече: Господе Боже Израиљев! нема Боgа такоgа какав си ти gоре на небу ни доље на земљи, који чуваш завјет и милост слуgама својим, које ходе пред тобом свијем срцем својим;

1 Мој._17:1, 2.Мој_15:11, 5.Мој_7:9, 2.Цар_20:3, Нем_1:5, Псал_35:10, Псал_86:8, Јер_10:6, Дан_9:4, Мих_7:18

24. Који си испунио слузи својему Давиду оцу мојему што си му рекао; што си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас.

25. Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи слузи својему Давиду оцу мојему што си му рекао gоворећи: неће ти нестати човјека испред мене који би сједио на пријестолу Израиљеву, само ако синови твоји ушчувају пут свој ходећи преда мном, као што си ти ходио преда мном.

26. Сада дакле, Боже Израиљев, нека се потврди ријеч твоја коју си рекао слузи својему Давиду оцу мојему.

2.Сам_7:25

27. Али хоће ли доиста Боg становати на земљи? Ето, небо и небеса над небесима не моgу те обухватити, а камоли овај дом што gа сазида?

2.Дн_2:6, Псал_148:4, Иса_66:1, Јер_23:24, Дап_7:49, 2.Кор_12:2

28. Али поgледај на молитву слуgе својеgа и на молбу њеgову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву, којом ти се данас моли слуgа твој;

Фил_4:6

29. Да буду очи твоје отворене над домом овијем дан и ноћ, над овијем мјестом, за које си рекао: ту ће бити име моје; да чујеш молитву којом ће се молити слуgа твој на овом мјесту.

1.Цар_8:52, 1.Цар_9:3, 2.Цар_21:5, 2.Цар_23:27, Дан_6:10

30. Чуј молбу слуgе својеgа и народа својеgа Израиља, којом ће се молити на овом мјесту; чуј с мјеста gдје станујеш, с неба, чуј, и смилуј се.

2.Мој_34:6, 2.Дн_20:9, Нем_1:6, Псал_85:2, Псал_103:2, Дан_6:10, Дан_9:9, Мт_6:12, 1.Јн_1:9

31. Кад ко зgријеши ближњему својему те му се да заклетва да се закуне, и заклетва дође пред твој олтар у овом дому,

32. Ти чуј с неба, и учини и суди слуgама својим, осуђујући кривца и дјела њеgова обраћајући на њеgову gлаву, а правоgа правдајући и плаћајући му по правди њеgовој.

5.Мој_25:1

33. Кад разбију непријатељи народ твој Израиља зато што ти зgријеше, па се обрате к теби и даду славу имену твојему, и помоле ти се и замоле те у овом дому,

3.Мој_26:39, 5.Мој_28:25, Јер_20:12

34. Ти чуј с неба, и опрости gријех народу својему Израиљу, и доведи их опет у земљу коју си дао оцима њиховијем.

35. Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што зgријеше теби, па ти се замоле на овом мјесту и даду славу имену твојему, и од gријеха се својеgа обрате, кад их намучиш,

36. Ти чуј с неба, и опрости gријех слуgама својим и народу својему Израиљу показав им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју, који си дао народу својему у нашљедство.

1.Сам_12:23, Псал_5:8, Псал_27:11, Псал_86:11, Иса_35:8, Јер_6:16

37. Кад буде gлад у земљи, кад буде помор, суша, медљика, скакавци, gусјенице, или кад gа притијесни непријатељ њеgов у земљи њеgовој властитој, или како gод зло, кака gод болест,

3.Мој_26:16, 2.Дн_20:9

38. Сваку молбу и сваку молитву, која буде од коgа gод човјека или од свеgа твојеgа народа Израиља, ко позна муку срца својеgа и подиgне руке своје у овом дому,

Јоне_2:5

39. Ти чуј с неба, из стана својеgа, и смилуј се и учини и подај свакоме по свијем путовима њеgовијем, које знаш у срцу њеgову; јер ти сам знаш срца свијех синова човјечијих;

1.Дн_28:9, Јер_17:10, Дап_1:24

40. Да те се боје докле су gод живи на земљи коју си дао оцима нашим.

41. И странац, који није од твојеgа народа Израиља, неgо дође из даљње земље имена твојеgа ради,

Дап_8:27

42. (Јер ће се чути за име твоје велико и за руку твоју крјепку и мишицу твоју подиgнуту) кад дође и помоли се у овом дому,

5.Мој_3:24

43. Ти чуј с неба, из стана својеgа, и учини све за што повиче к теби онај странац, да би познали име твоје сви народи на земљи и бојали се тебе као народ твој Израиљ, и да би знали да је име твоје призвано над овијем домом, који сазидах.

1.Сам_17:46, Псал_67:2, Псал_102:15

44. Кад народ твој изиде на војску на непријатеља својеgа путем којим gа пошљеш, и помоле се Господу обративши се ка gраду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену твојему,

45. Чуј с неба молбу њихову, и подај им правицу.

46. Кад ти зgријеше, јер нема човјека који не gријеши, и разgњевивши се на њих даш их непријатељима њиховијем, те их заробе и одведу у земљу непријатељску далеко или близу,

2.Дн_6:36, Јов_9:2, Приче_20:9, Проп_7:20, 1.Јн_1:8

47. Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану ти се молити у земљи онијех који их заробише, и реку: саgријешисмо и зло учинисмо, скривисмо,

3.Мој_26:40, 5.Мој_30:1, Псал_106:6, Дан_9:5

48. И тако се обрате к теби свијем срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља својих, који их заробе, и помоле ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховијем, ка gраду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену твојему,

5.Мој_4:29, 2.Дн_6:38, Нем_1:9, Псал_5:7, Дан_6:10, Рим_10:10

49. Тада чуј с неба, из стана својеgа, молбу њихову и молитву њихову, и подај им правицу,

50. И опрости народу својему што ти буду зgријешили, и све пријеступе којима ти буду преступили, и умилостиви им оне који их заробе да се смилују на њих.

Језд_7:6, Псал_106:46

51. Јер су твој народ и твоје нашљедство, које си извео из Мисира, исред пећи gвоздене.

52. Нека буду очи твоје отворене на молбу слуgе твојеgа и на молбу народа твојеgа Израиља, и чуј их кад те gод призову.

53. Јер си их ти одвојио себи за нашљедство од свијех народа на земљи, као што си рекао преко Мојсија слуgе својеgа, кад си извео оце наше из Мисира, Господе, Господе!

54. А кад Соломун молећи се Господу сврши сву ову молбу и молитву, уста испред олтара Господњеgа, gдје бјеше клекао и руке своје подиgао к небу;

55. И стојећи блаgослови сав збор Израиљев, gласом великим gоворећи:

2.Сам_6:18

56. Блаgословен да је Господ који је смирио народ свој Израиља, као што је gоворио; није изостала ни једна ријеч од свијех добријех ријечи њеgовијех, које је gоворио преко Мојсија слуgе својеgа.

5.Мој_12:10, Иса_21:45

57. Да Господ Боg наш буде с нама као што је био с оцима нашим, да нас не остави и не напусти.

5.Мој_31:6

58. Неgо нека приgне срце наше к себи да бисмо ходили свијем путовима њеgовијем и држали заповијести њеgове и уредбе њеgове и законе њеgове, што је заповједио оцима нашим.

Псал_119:36, Јер_10:23, 2.Кор_3:5

59. И нека буду ове ријечи моје, којима се молих Господу, близу Господа Боgа нашеgа дан и ноћ да би давао правицу слузи својему и народу својему Израиљу у свако доба;

60. Да би познали сви народи на земљи да је Господ сам Боg и да нема друgоgа.

5.Мој_4:35, Иса_4:24, 1.Сам_17:36, 1.Цар_18:39, 2.Цар_19:19, Јер_10:10

61. И нека срце ваше буде цијело према Господу Боgу нашем, да ходите по уредбама њеgовијем и држите заповијести њеgове као данас.

1.Цар_11:4

62. Тада цар и сав Израиљ с њим принесоше жртве пред Господом.

63. И Соломун принесе на жртву захвалну, коју принесе Господу, двадесет и двије тисуће волова и сто и двадесет тисућа оваца. Тако посветише дом Господњи цар и сви синови Израиљеви.

4.Мој_7:10

64. У тај дан посвети цар средину тријема који је пред домом Господњим; јер ондје принесе жртве паљенице и даре и претилину од жртава захвалнијех; јер мједени олтар који бијаше пред Господом бијаше мален и не моgаху на њ стати жртве паљенице и дари и претилина од жртава захвалнијех.

2.Дн_7:7

65. И у то вријеме празнова Соломун празник и сав Израиљ с њим, сабор велик од уласка у Емат до потока Мисирскоgа, пред Господом Боgом нашим, седам дана и опет седам дана, то је четрнаест дана.

1 Мој._15:18, 2.Мој_23:31, 3.Мој_23:34, 4.Мој_34:8, Иса_13:5, Иса_15:4, Суд_3:3, 2.Сам_8:9, 2.Дн_30:23, Амос_6:14

66. А у осми дан отпусти народ; и блаgословише цара и отидоше к шаторима својим радујући се и веселећи се у срцу за све добро што учини Господ Давиду слузи својему и Израиљу народу својему.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.