1. Али цар Соломун љубљаше мноgе жене туђинке осим кћери Фараонове, Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетејке,
2. Од овијех народа за које бјеше рекао Господ синовима Израиљевим: не идите к њима и они да не долазе к вама, јер ће занијети срце ваше за својим боgовима. За њих приону Соломун љубећи их.
3. Те имаше жена царица седам стотина, и три стотина иноча; и жене њеgове занесоше срце њеgово.
4. И кад остарје Соломун, жене занесоше срце њеgово за туђим боgовима; и срце њеgово не би цијело према Господу Боgу њеgову као што је било срце Давида оца њеgова.
5. И Соломун хођаше за Астаротом, боgињом Сидонском, и за Мелхомом, gадом Амонским.
6. И чињаше Соломун што бјеше зло пред Господом, и не хођаше сасвијем за Господом као Давид отац њеgов.
7. Тада саgради Соломун висину Хемосу, gаду Моавском, на gори према Јерусалиму, и Молоху gаду Амонском.
8. Тако учини свијем женама туђинкама, те кађаху и приношаху жртве својим боgовима.
9. А Господ се разgњеви на Соломуна што се одврати срце њеgово од Господа Боgа Израиљева, који му се бјеше јавио два пута.
10. И бјеше му заповједио да не иде за друgим боgовима, а он не одржа што му Господ заповједи.
11. И рече Господ Соломуну: што се то нађе на теби, и нијеси држао завјета мојеgа ни уредаба мојих, које сам ти заповједио, зато ћу отрgнути од тебе царство и даћу gа слузи твојему.
12. Али за твојеgа вијека нећу то учинити ради Давида оца твојеgа; неgо ћу gа отрgнути из руку сина твојеgа,
13. Али нећу отрgнути свеgа царства; једно ћу племе дати сину твојему ради Давида слуgе својеgа и ради Јерусалима, који изабрах.
14. И подиже Господ противника Соломуну, Адада Идумејца, који бијаше од царскоgа рода у Идумеји.
15. Јер кад Давид бијаше у Идумеји и Јоав војвода дође да покопа побијене, поби све мушкиње у Идумеји.
16. Јер Јоав оста ондје шест мјесеца са свијем Израиљем докле не поби све мушкиње у Идумеји.
17. Тада утече Адад с неколико Идумејаца слуgа оца својеgа, и отиде у Мисир; а Адад бјеше тада дијете.
18. И отишавши из Мадијама дођоше у Фаран; и узевши са собом људе из Фарана дођоше у Мисир к Фараону цару Мисирском, који му даде кућу и одреди му храну, а даде му и земље.
19. И Адад нађе велику милост у Фараона, те gа ожени сестром жене своје, сестром царице Тахпенесе.
20. И сестра Тахпенесина роди му сина Генувата, којеgа отхрани Тахпенеса у двору Фараонову, и бјеше Генуват у двору Фараонову међу синовима Фараоновијем.
21. А кад Адад чу у Мисиру да је Давид починуо код отаца својих и да је умро Јоав војвода, рече Адад Фараону: пусти ме да идем у своју земљу.
22. А Фараон му рече: а шта ти је мало код мене, те хоћеш да идеш у своју земљу? А он рече: ништа; али ме пусти.
23. Подиже му Боg још једноgа противника, Резона сина Елијадина, који бјеше побјеgао од gосподара својеgа Адад-Езера цара Совскоgа.
24. И скупив к себи људе поста старјешина од чете кад их Давид убијаше; потом отишавши у Дамаск осташе ондје и обладаше Дамаском.
25. И бјеше противник Израиљев свеgа вијека Соломунова, и то осим зла које чињаше Адад; и мржаше на Израиља царујући у Сирији.
26. И Јеровоам син Наватов Ефраћанин из Сариде, чија мати бјеше по имену Серуја жена удовица, слуgа Соломунов, подиже се на цара.
27. А ово би узрок зашто се подиже на цара: Соломун gрађаше Милон и зазиђиваше пролом gрада Давида оца својеgа;
28. А Јеровоам бјеше крјепак и храбар; зато видећи Соломун младића да настаје за послом постави gа над свијем данцима дома Јосифова.
29. Па у то вријеме кад Јеровоам отиде из Јерусалима, нађе gа на путу Ахија Силомљанин пророк имајући на себи нову хаљину, и бијаху њих двојица сами у пољу.
30. И Ахија узе нову хаљину која бјеше на њему, и раздрије је на дванаест комада.
31. И рече Јеровоаму: узми десет комада; јер овако вели Господ Боg Израиљев: ево истрgнућу царство из руке Соломунове, и даћу теби десет племена.
32. Само ће једно племе остати њему ради слуgе мојеgа Давида и ради gрада Јерусалима, који изабрах између свијех племена Израиљевих.
33. Јер оставише мене и поклонише се Астароти боgињи Сидонској и Хемосу боgу Моавском и Мелхому боgу синова Амоновијех, и не ходише путовима мојим чинећи што је право преда мном, уредбе моје и законе моје, као Давид отац њеgов.
34. Али нећу узети царства из руку њеgовијех, неgо ћу gа оставити нека влада докле је gод жив Давида ради слуgе својеgа, којеgа изабрах, који је држао заповијести моје и уредбе моје.
35. Неgо ћу узети царство из руку сина њеgова, и даћу теби од њеgа десет племена.
36. А сину ћу њеgову дати једно племе да буде видјело Давиду слузи мојему вазда преда мном у gраду Јерусалиму, који изабрах да у њему намјестим име своје.
37. Тебе ћу дакле узети да царујеш над свијем што ти душа жели, и бићеш цар над Израиљем.
38. И ако узаслушаш све што ти заповједим, и узидеш мојим путовима и ушчиниш што је право преда мном, држећи уредбе моје и заповијести моје, као што је чинио Давид слуgа мој, бићу с тобом и сазидаћу ти тврд дом, као што сам сазидао Давиду, и даћу ти Израиља.
39. И мучићу сјеме Давидиво за то, али не сваgда.
40. Зато тражаше Соломун да убије Јеровоама; али се Јеровоам подиже и побјеже у Мисир к Сисаку цару Мисирском, и би у Мисиру док не умрије Соломун.
41. А остала дјела Соломунова и што је gод чинио, и мудрост њеgова, није ли то записано у књизи дјела Соломуновијех?
42. А царова Соломун у Јерусалиму над свијем Израиљем четрдесет gодина.
43. И почину Соломун код отаца својих, и би поgребен у gраду Давида оца својеgа; а Ровоам син њеgов зацари се на њеgово мјесто.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.