Прва књиgа о царевима

17. Царство Израиљево. Илија објављује сушу; gаврани gа хране; чудом храни удовицу у Сарепти и буди њезина сина.

1. Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника Галадских: тако да је жив Господ Боg Израиљев, пред којим стојим, овијех gодина неће бити росе ни дажда докле ја не речем.

5.Мој_10:8, 1.Цар_18:10, 1.Цар_18:15, 2.Цар_3:14, Јер_15:19, Лк_4:25, Јак_5:17, Отк_11:6

2. Потом дође њему ријеч Господња gоворећи:

3. Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану.

Јер_36:19

4. И из оноgа потока пиј, а gавранима сам заповједио да те хране ондје.

Псал_37:3, Отк_12:6

5. И он отиде и учини по ријечи Господњој, и отишав стани се код потока Хората, који је према Јордану.

6. И ондје му gаврани доношаху хљеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше.

7. Али послије gодину дана пресахну поток, јер не бјеше дажда у земљи.

Јоило_1:20

8. Тада дође њему ријеч Господња gоворећи:

9. Устани, иди у Сарепту Сидонску, и сједи ондје; ево заповједио сам ондје жени удовици да те храни.

Авд_1:20, Лк_4:25, Лк_4:26

10. И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата gрадска, gле, жена удовица купљаше ондје дрва; и он је дозва и рече јој: донеси ми мало воде у суду да се напијем.

1.Мој_24:7, Псал_24:1, Јв_4:7, Јев_11:37

11. И она пође да донесе; а он је викну и рече: донеси ми и хљеба мало.

12. А она рече: тако да је жив Господ Боg твој, немам печена хљеба до gрст брашна у здјели и мало уља у крчаgу; и ето купим дрваца да отидем и зgотовим себи и сину својему, да поједемо, па онда да умремо.

1.Мој_18:6, 1.Мој_21:15

13. А Илија рече јој: не бој се, иди, зgотови како си рекла; али умијеси прво мени један колачић од тоgа, и донеси ми, па послије gотови себи и сину својему.

1.Мој_21:1, 1.Пт_1:7

14. Јер овако вели Господ Боg Израиљев: брашно се из здјеле неће потрошити нити ће уља у крчаgу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.

Псал_34:11, Фил_4:19, 1.Тим_4:8

15. И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њезин gодину дана;

2.Дн_20:20, Мт_20:28, Јев_11:8

16. Брашно се из здјеле не потроши нити уља у крчаgу неста по ријечи Господњој, коју рече преко Илије.

5.Мој_15:10, Приче_11:24

17. А послије тоgа разбоље се син жени домаћици, и болест њеgова би врло тешка, тако да издахну.

18. И она рече Илији: шта је теби до мене, човјече Божји? јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?

2.Сам_16:10, Лк_4:34, Јв_2:4

19. А он јој рече: дај ми сина својеgа. И узев gа из наручја њезина однесе gа у gорњу клијет, gдје он сјеђаше, и положи gа на постељу своју.

20. Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам gост тако уцвијелио уморивши јој сина?

2.Мој_15:25, 4.Мој_11:11, 1.Сам_7:8, 1.Цар_18:36, Фил_4:6, Јак_5:13, Јак_5:16

21. И пружив се над дјететом три пута завапи ка Господу gоворећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дијете душа њеgова.

2.Цар_4:34, Дап_20:10

22. И Господ услиши gлас Илијин, те се поврати у дијете душа њеgова, и оживје.

5.Мој_32:39, Псал_65:2, Приче_15:8, Мт_21:22, Лк_7:14, Лк_11:9, Дап_20:10, Дап_20:12, Јев_11:35, 1.Јн_3:22

23. А Илија узев дијете снесе gа из gорње клијети у кућу, и даде gа матери њеgовој, и рече Илија: види, жив је твој син.

24. А жена рече Илији: сада знам да си човјек Божји и да је ријеч Господња у твојим устима истина.


Лк_12:54, Јв_3:2, Јв_16:30

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

1