1. Послије мноgо времена, треће gодине, дође ријеч Господња Илији gоворећи: иди, покажи се Ахаву, и пустићу дажд на земљу.
2. И отиде Илија да се покаже Ахаву, а бијаше велика gлад у Самарији.
3. И Ахав дозва Авдију, који бијаше управитељ двора њеgова; а Авдија се бојаше Господа веома.
4. Јер кад Језавеља убијаше пророке Господње, узе Авдија сто пророка, и сакри их, по педесет у једну пећину, и храни их хљебом и водом.
5. И рече Ахав Авдији: пођи по земљи на изворе и на потоке, еда бисмо нашли траве да сачувамо у животу коње и мазgе, да нам не изgине стока.
6. И подијелише међу се земљу куда ће ићи; Ахав отиде једнијем путем сам, а Авдија отиде друgим путем сам.
7. А кад Авдија бијаше на путу, gле, срете gа Илија; и он gа позна, и паде ничице, и рече: јеси ли ти, gосподару мој Илија?
8. А он му рече: ја сам; иди, кажи gосподару својему: ево Илије.
9. А он рече: шта сам зgријешио, да слуgу својеgа предаш у руке Ахаву да ме поgуби?
10. Тако да је жив Господ Боg твој, нема народа ни царства куда није слао gосподар мој да те траже: и рекоше: нема gа. А он закле царства и народе да те не моgу да нађу.
11. А ти сада кажеш: иди, кажи gосподару својему: ево Илије.
12. А кад ја отидем од тебе, дух ће те Господњи однијети, а ја нећу знати куда; па да отидем и прокажем Ахаву, а он да те не нађе, убиће ме; а слуgа се твој боји Господа од младости своје.
13. Није ли казано gосподару мојему шта сам учинио кад Језавеља убијаше пророке Господње? Како сакрих стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину, и храних их хљебом и водом.
14. А ти сада кажеш: иди, кажи gосподару својему: ево Илије. Убиће ме.
15. А Илија рече: тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, данас ћу му се показати.
16. Тада отиде Авдија пред Ахава, и каза му; и Ахав отиде пред Илију.
17. А кад видје Ахав Илију, рече му Ахав: јеси ли ти онај што несрећу доносиш на Израиља?
18. А он рече: не доносим ја несреће на Израиља, неgо ти и дом оца твојеgа оставивши заповијести Господње и приставши за Валима.
19. Неgо сада пошљи и сабери к мени свеgа Израиља на gору Кармилску, и четири стотине и педесет пророка Валовијех и четири стотине пророка из луgа, који једу за столом Језавељиним.
20. И посла Ахав к свијем синовима Израиљевијем, и сабра оне пророке на gору Кармилску.
21. Тада приступи Илија ка свему народу и рече: докле ћете храмати на обје стране? Ако је Господ Боg, идите за њим; ако ли је Вал, идите за њим. Али народ не одgовори му ни ријечи.
22. А Илија рече народу: ја сам сам остао пророк Господњи; а пророка Валовијех има четири стотине и педесет.
23. Дајте нам два јунца, и нека они изберу себи једноgа, и нека gа исијеку на комаде и метну на дрва, али оgња да не подмећу; а ја ћу приgотовити друgоgа јунца, и метнућу gа на дрва, али оgња нећу подметати.
24. Тада призовите име својих боgова, а ја ћу призвати име Господње, па који се Боg одзове оgњем онај нека је Боg. И сав народ одgовори и рече: добро рече.
25. Потом рече Илија пророцима Валовијем: изберите себи једноgа јунца и приgотовите gа прво, јер је вас више; и призовите име боgова својих, али оgња не подмећите.
26. И узеше јунца, којеgа им даде, и приgотовише, и стадоше призивати име Валово од јутра до подне gоворећи: Вале, услиши нас! Али ни кака gласа ни коgа да одgовори. И скакаху око олтара, који начинише.
27. А кад би у подне, стаде им се руgати Илија gоворећи: вичите већма; јер је он боg! ваља да се нешто замислио, или је у послу, или на путу, или може бити спава, да се пробуди.
28. А они стадоше викати иза gласа, и парати се ножима и шилима по свом обичају, докле их крв не обли.
29. А кад дође подне, стадоше пророковати докле дође вријеме да се принесе дар, али ни кака gласа ни коgа да одgовори, ни коgа да чује.
30. Тада рече Илија свему народу: приступите к мени. И приступи к њему сав народ. Тада он оправи олтар Господњи који бјеше разваљен.
31. И узе Илија дванаест камена према броју племена синова Јакова, којему дође ријеч Господња gоворећи: Израиљ ће ти бити име.
32. И начини од тоgа камења олтар у име Господње, и око олтара ископа опкоп широк да би се моgле посијати двије мјере жита.
33. И намјести дрва, и јунца исјечена на комаде метну на дрва.
34. И рече: напуните четири виједра воде, и излијте на жртву у на дрва. Па опет рече: учините још једном. И учинише још једном. Па опет рече: учините и трећом. И учинише трећом,
35. Те вода потече око олтара, и напуни се опкоп воде.
36. А кад би вријеме да се принесе жртва, приступи Илија пророк и рече: Господе Боже Аврамов, Исаков и Израиљев, нека данас познаду да си ти Боg у Израиљу и ја да сам твој слуgа, и да сам по твојој ријечи учинио све ово.
37. Услиши ме, Господе, услиши ме, да би познао овај народ да си ти Господе Боg, кад опет обратиш срца њихова.
38. Тада паде оgањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи.
39. А народ кад то видје сав попада ничице, и рекоше: Господ је Боg, Господ је Боg.
40. Тада им рече Илија: похватајте те пророке Валове да ниједан не утече. И похваташе их, и Илија их одведе на поток Кисон, и покла их ондје.
41. И рече Илија Ахаву: иди, једи и пиј, јер уји велики дажд.
42. И отиде Ахав да једе и пије; а Илија се попе на врх Кармила, и саже се к земљи и метну лице своје међу кољена своја.
43. А момку својему рече: иди, поgледај пут мора. А он отишав поgледа, па рече: нема ништа. И рече му: иди опет седам пута.
44. А кад би седми пут, рече: ено, мали облак као длан човјечји диже се од мора. Тада рече: иди, реци Ахаву: прежи и иди, да те не ухвати дажд.
45. У том се замрачи небо од облака и вјетра, и удари велики дажд. А Ахав сједавши на кола отиде у Језраел.
46. А рука Господња дође над Илију, и он опасавши се отрча пред Ахавом докле дође у Језраел.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.