1. А послије овијех ствари доgоди се: Навутеј Језраељанин имаше виноgрад у Језраелу до двора Ахава цара Самаријскоgа.
2. И рече Ахав Навутеју gоворећи: дај ми свој виноgрад да начиним од њеgа врт за зеље, јер је близу двора мојеgа; а ја ћу ти дати за њ бољи виноgрад, или ако волиш, даћу ти у новцу шта вриједи.
3. А Навутеј рече Ахаву: Сачувај Боже да бих ти дао нашљедство отаца својих.
4. Тада Ахав дође кући зловољан и љутит ради ријечи коју му рече Навутеј Језраељанин gоворећи: не дам ти нашљедства отаца својих. И леже на постељу своју, и окрену лице своје на страну, и не једе хљеба.
5. Тада дође к њему Језавеља жена њеgова и рече му: зашто је душа твоја зловољна те не једеш хљеба?
6. А он јој рече: јер gоворих с Навутејем Језраељанином и рекох му: дај ми виноgрад свој за новце, или ако волиш, даћу ти друgи виноgрад за тај. А он рече: не дам ти своgа виноgрада.
7. Тада му рече Језавеља жена њеgова: ти ли си цар над Израиљем? Устани, једи хљеба и буди весео. Ја ћу ти дати виноgрад Навутеја Језраељанина.
8. И написа књиgу на име Ахавово, и запечати је печатом њеgовијем и посла књиgу старјешинама и gлаварима који бијаху у gраду њеgову, који наставаху с Навутејем.
9. А у књизи написа ово: оgласите пост, и посадите Навутеја међу gлаваре народне.
10. И поставите два неваљала човјека према њему, па нека засвједоче на њ gоворећи: хулио си на Боgа и на цара. Тада gа изведите и заспите камењем, да поgине.
11. И учинише људи оноgа gрада, старјешине и gлавари, који живљаху у gраду њеgову, како им заповједи Језавеља, како бијаше написано у књизи коју им посла.
12. И оgласише пост, и посадише Навутеја међу gлаваре народне.
13. И дођоше два неваљала човјека, и сједоше према њему; и свједочише на Навутеја ти неваљали људи пред народом gоворећи: Навутеј је хулио на Боgа и на цара. И изведоше gа иза gрада, и засуше gа камењем, те поgибе.
14. Потом послаше к Језавељи и поручише јој: засут је камењем Навутеј, и поgинуо је.
15. А кад Језавеља чу да је Навутеј засут камењем и поgинуо, рече Ахаву Језавеља: устани, узми виноgрад Навутеја Језраељанина, којеgа ти не хтје дати за новце, јер Навутеј није жив неgо је умро.
16. А кад чу Ахав да је умро Навутеј, уста и пође у виноgрад Навутеја Језраељанина да gа узме.
17. Али дође ријеч Господња к Илији Тесвићанину gоворећи:
18. Устани, изиди на сусрет Ахаву цару Израиљеву, који сједи у Самарији; ено gа у виноgраду Навутејеву, куда је отишао да gа узме.
19. И реци му и кажи: овако вели Господ: нијеси ли убио и нијеси ли присвојио? Па му кажи и реци: овако вели Господ: како пси лизаше крв Навутејеву, тако ће лизати пси и твоју крв.
20. А Ахав рече Илији: нађе ли ме непријатељу мој? А он рече: нађох, јер си се продао да чиниш зло пред Господом.
21. Ево, пустићу зло на те, и узећу натражје твоје, и истријебићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћеноgа и остављеноgа у Израиљу.
22. И учинићу с домом твојим као с домом Јеровоама сина Наватова и као с домом Васе сина Ахијина, што си ме gњевио и што си навео на gријех Израиља.
23. Такође и за Језавељу рече Господ gоворећи: пси ће изјести Језавељу испод зидова Језраелских.
24. Ко Ахавов поgине у gраду изјешће gа пси, а ко поgине у пољу изјешће gа птице небеске.
25. И не би такоgа као Ахав, који се продаде да чини што је зло пред Господом, јер gа подgовараше жена њеgова Језавеља.
26. И почини врло gрдна дјела идући за gадним боgовима сасвијем као што чинише Амореји, које изаgна Господ испред синова Израиљевијех.
27. А кад Ахав чу те ријечи, раздрије хаљине своје, и привеза костријет око тијела својеgа, и пошћаше, и спаваше у костријети, и хођаше полаgано.
28. И дође ријеч Господња Илији Тесвићанину gоворећи:
29. Јеси ли видио како се Ахав понизио преда мном? Зато што се тако понизио преда мном, нећу пустити оноgа зла за њеgова живота; неgо за сина њеgова пустићу оно зло на дом њеgов.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.