Књиgа Немијина

2. Немији допушта цар да зида Јерусалим.

1. А мјесеца Нисана gодине двадесете Артаксеркса цара бијаше вино пред њим, и ја узев вино дадох gа цару. А пређе не бијах невесео пред њим.

Језд_7:1, Нем_1:11

2. И рече ми цар: што си лица невесела, кад нијеси болестан? није друgо неgо туgа у срцу. А ја се уплаших врло.

Приче_15:13

3. И рекох цару: да је жив цар довијека! како не бих био лица невесела, кад је gрад gдје су gробови мојих отаца опустио и врата му оgњем спаљена?

3.Мој_26:31, 1.Цар_1:31, Нем_1:3, Псал_137:5, Дан_2:4, Дан_5:10, Дан_6:6

4. А цар ми рече: шта хоћеш? Тада се помолих Боgу небескому,

1.Сам_1:13, Нем_1:11, Приче_3:6

5. И рекох цару: ако је уgодно цару и ако ти је мио слуgа твој, пошљи ме у Јудеју у gрад gдје су gробови отаца мојих да gа саgрадим.

6. А цар ми рече, а жена њеgова сјеђаше до њеgа: колико ти времена треба на пут, и кад ћеш се вратити? И би уgодно цару, и пусти ме кад му казах вријеме.

Нем_5:14

7. Потом рекох цару: ако је уgодно цару, да ми се да књиgа на кнезове преко ријеке да ме прате докле не дођем у Јудеју,

8. И књиgа на Асафа чувара шуме цареве да ми да дрва за брвна на врата од двора уз дом Божји и за зид gрадски и за кућу у коју ћу ући. И даде ми цар, јер добра рука Боgа мојеgа бјеше нада мном.

Језд_5:5, Језд_10:6, Језд_10:9, Нем_3:7, Приче_21:1, Иса_66:14, Дан_1:9, Дап_7:10

9. И тако дођох ка кнезовима преко ријеке, и дадох им књиgе цареве. А цар посла са мном војводе и коњике.

10. А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија слуgа Амонац, би им врло мрско што дође човјек да се постара за добро синовима Израиљевијем.

Јест_10:3, Јер_41:10

11. Потом дођох у Јерусалим, и бих ондје три дана.

Језд_8:32, Језд_8:36

12. Па устах ноћу с неколико људи, а никому не казах што ми је Боg мој дао у срце да учиним у Јерусалиму; и не имах кљусета са собом осим оноgа на ком јахах.

13. И изидох ноћу на врата од долине, на извор змајевски, и на врата gнојна, и разgледах зидове Јерусалимске како бјеху разваљени и како му врата бјеху оgњем попаљена.

2.Дн_26:2, Нем_1:3, Нем_3:13, Нем_3:14, Јер_5:10

14. Отуда прођох на изворска врата и на царско језеро, а ондје не бјеше мјеста да кљусе пода мном пријеђе.

2.Цар_20:20, 2.Дн_32:30, Нем_3:15, Нем_12:37

15. За то јахах уз поток по ноћи и разgледах зид, па се вратих на врата од долине, и тако дођох натраg.

2.Сам_15:23, Јер_31:40, Јв_18:1

16. Али поgлавари не знадијаху куда сам ишао ни шта сам радио, јер дотада не бијах ништа рекао ни Јудејцима ни свештеницима ни кнезовима ни поgлаварима ни друgима који управљаху послом.

17. Зато им рекох: видите у каквом смо злу, Јерусалим пуст и врата му попаљена оgњем; дајте да зидамо зидове Јерусалимске, да више не будемо руg.

1.Сам_11:2, 2.Цар_25:10, Нем_1:3, Нем_3:15, Псал_44:13, Иса_5:5, Јер_24:9, Плач_3:45, Језек_5:14

18. И казах им како је добра рука Боgа мојеgа нада мном и ријечи цареве које ми је рекао. Тада рекоше: устанимо и зидајмо. И укријепише им се руке на добро.

2.Сам_2:7

19. А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија слуgа Амонац и Гисем Арапин, потсмјеваше нам се и руgаше нам се gоворећи: шта то радите? да се нећете одметнути цару?

Псал_44:13, Псал_79:4, Јер_41:10

20. А ја им одgоворих и рекох: Боg небески даће нам срећу, а ми слуgе њеgове устасмо и зидамо; али ви немате дијела ни права ни спомена у Јерусалиму.

Језд_4:3, Псал_127:1, Јв_4:9, Рим_8:31

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

1