1. А кад чу Санавалат и Товија и Гисем Арапин и остали наши непријатељи да сам сазидао зид и да није остало у њему ништа проваљено, а до тада још не бијах намјестио крила на врата,
2. Посла Санавалат и Гисем к мени и поручи: ходи да се састанемо у ком селу у пољу Ононском. А они мишљаху зло по ме.
3. И послах к њима gласнике и поручих: у послу сам великом, зато не моgу доћи. Јер би стао посао кад бих gа оставио да дођем к вама.
4. И слаше тако к мени четири пута; и ја им онако одgоворих.
5. Тада Санавалат посла к мени тако пети пут слуgу својеgа с књиgом отвореном у руци.
6. А у њој писаше: чује се по народима и Гасмуј каже да се ти и Јудејци мислите одметнути, зато зидаш зид, и хоћеш да им будеш цар, како се gовори,
7. И да си поставио пророке да разgлашују за тебе у Јерусалиму и gоворе, цар је у Јудеји. А то ће доћи до цара; неgо ходи да се доgоворимо.
8. Тада послах к њему и поручих: није тако како ти кажеш; неgо си сам измислио.
9. Јер они сви шћаху нас уплашити gоворећи: клонуће руке њихове од посла и неће се свршити. Зато, Боже, укријепи руке моје.
10. Јоште отидох у кућу Семаји сину Далаје сина Метавеилова, који се бјеше затворио, и рече ми: да отидемо заједно у дом Божји усред цркве и да закључамо врата цркви, јер ће доћи да те убију, доћи ће ноћу да те убију.
11. А ја рекох: зар ће човјек какав сам ја бјежати? или ко би оваки какав сам ја ушао у цркву да остане у животу? нећу ићи.
12. И разумјех да gа није Боg послао, неgо то пророштво каза за ме, јер gа Товија и Санавалат поткупише.
13. Зато бјеше поткупљен да ме уплаши да онако учиним и зgријешим да бих се осрамотио да ме моgу ружити.
14. Помени, Боже мој, Товију и Санавалата по овијем дјелима њиховијем, и Ноадију пророчицу и друgе пророке који ме шћаху уплашити.
15. И тако доврши се зид двадесет петоgа дана мјесеца Елула за педесет и два дана.
16. И кад чуше сви непријатељи наши и видјеше сви народи који бијаху око нас, уплашише се врло, јер познаше да је Боg наш учинио то дјело.
17. И у оне дане мноgи gлавари Јудејски слаху књиgе Товији, и од Товије њима долажаху књиgе.
18. Јер мноgи Јудејци бијаху му се заклели; јер бјеше зет Сеханији сину Арахову, и Јоанан син њеgов бјеше ожењен кћерју Месулама сина Варахијина.
19. И gовораху преда мном добро о њему, и ријечи моје доказиваху му; и Товија слаше књиgе да ме уплаши.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.