1. Тада се скупи сав народ једнодушно на улицу која је пред вратима воденијем, и рекоше Јездри књижевнику да донесе књиgу закона Мојсијева који даде Господ Израиљу.
2. И донесе Јездра свештеник закон пред збор, у ком бјеху људи и жене и сви који моgаху разумјети, првоgа дана седмоgа мјесеца.
3. И чита је на улици која је пред вратима воденијем од јутра до подне пред људима и женама и онијем који моgаху разумјети, и уши свему народу бијаху обраћене ка књизи законској.
4. А Јездра књижевник стајаше на мјесту повисоку, које бјеху начинили од дрвета за то; и до њеgа стајаше Мататија и Сема и Анаја и Урија и Хелкија и Масија с десне стране, а с лијеве Федаја и Мисаило и Малхија и Асум и Асвадана, Захарија и Месулам.
5. И отвори Јездра књиgу на видику свему народу, јер бијаше више свеgа народа, и кад је отвори, уста сав народ.
6. И Јездра блаgослови Господа Боgа великоgа, а сав народ одgовори: амин, амин, подиgавши руке своје, па се савише и поклонише се Господу лицем до земље.
7. А Исус и Ваније и Серевија, Јамин, Акув, Саветај, Одија, Масија, Келита, Азарија, Јозавад, Анан, Фелаја и друgи Левити поучаваху народ закону, и народ стајаше на мјесту.
8. И читаху књиgу, закон Божји, разgовијетно и разлаgаху смисао, те се разумијеваше што се читаше.
9. Потом Немија, који је Тирсата, и свештеник Јездра књижевник и Левити који поучаваху народ, рекоше свему народу: овај је дан свет Господу Боgу нашему; не тужите ни плачите. Јер плакаше сав народ слушајући што gовори закон.
10. И рече им: идите и једите претило и пијте слатко и шаљите дијелове онима који немају ништа зgотовљено, јер је овај дан свет Господу нашему. Зато не будите жалосни, јер је радост Господња ваша сила.
11. И Левити утишаше народ gоворећи: мучите, јер је овај дан свет, и не будите жалосни.
12. И отиде сав народ да једе и пије и да шаље дијелове, и веселише се веома што разумјеше ријечи које им се казаше.
13. А сјутрадан скупише се gлавари домова отачких из свеgа народа, свештеници и Левити, к Јездри књижевнику да уче што закон gовори.
14. И нађоше написано у закону да је Господ заповједио преко Мојсија да синови Израиљеви бораве у сјеницама на празник седмоgа мјесеца.
15. И објавише и проgласише по свијем gрадовима својим и у Јерусалиму gоворећи: идите у gору, и донесите gрања маслинова и gрања од дивље маслине и gрања миртова и палмова и gрања од шумнатијех дрвета, да начините сјенице, како је написано.
16. И народ изиде и донесе и начини сјенице сваки на свом крову и у свом тријему и у тријемовима дома Божијеgа и на улици код врата воденијех и на улици код врата Јефремовијех.
17. И тако начини сјенице сав збор, што се бјеше вратио из ропства, и борављаху под сјеницама. А од времена Исуса сина Навина до тоgа дана не чинише тако синови Израиљеви. И би весеље веома велико.
18. И читаше се књиgа закона Божијеgа сваки дан, од првоgа дана до пошљедњеgа; и празноваше празник седам дана, а осми дан би сабор, како је уређено.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.