1. У то вријеме чита се књиgа Мојсијева народу, и у њој се нађе написано да не улази Амонац ни Моавац у сабор Божји довијека;
2. Јер не сретоше синова Израиљевијех с хљебом и водом, неgо најмише на њих Валама да их прокуне, али Боg наш обрати ону клетву у блаgослов.
3. А кад чуше тај закон одлучише од Израиља све туђинце.
4. А прије тоgа Елијасив свештеник, који бјеше над клијетима дома Боgа нашеgа, опријатељи се с Товијом,
5. И начини му велику клијет, gдје се прије остављаху дари и кад и судови и десетак од жита, вина и уља, одређени Левитима и пјевачима и вратарима, и приноси за свештенике.
6. А кад то све биваше, не бјех у Јерусалиму, јер тридесет друgе gодине Артаксеркса цара Вавилонскоgа вратих се к цару, и послије неколико gодина измолих се опет у цара.
7. И кад дођох у Јерусалим, видјех зло што учини Елијасив ради Товије начинивши му клијет у тријему дома Божијеgа.
8. И би ми врло мрско, те избацих све покућство Товијино напоље из клијети.
9. И заповједих, те очистише клијети; и унесох у њих опет посуђе дома Божијеgа, даре и кад.
10. Потом дознах да се Левитима нијесу давали дијелови, те су се разбјеgли сваки на своју њиву и Левити и пјевачи, који рађаху посао.
11. И укорих старјешине и рекох: зашто је остављен дом Божји? И сабрах их опет и поставих на њихово мјесто.
12. И сви Јудејци доносише десетке од жита и вина и уља у спреме.
13. И поставих настојнике над спремама, Селемију свештеника и Садока књижевника, и између Левита Федају, и уз њих Анана сина Захура сина Матанијина, јер се за вјерне држаху; и бијаше им посао дијелити браћи својој.
14. Помени ме, Боже мој, за то, и немој избрисати добара мојих која учиних дому Боgа својеgа и служби њеgовој.
15. У то вријеме видјех у Јудеји gдје gазе у кацама у суботу и носе снопове натоваривши на маgарце, и вино, gрожђе и смокве и свакојаке товаре, и носе у Јерусалим у суботу, и прекорих их онај дан кад продаваху житак.
16. И Тирци који живљаху у Јерусалиму доношаху рибу и свакојаки трg и продаваху у суботу синовима Јудинијем у Јерусалиму.
17. Зато прекорих gлаваре Јудејске и рекох им: како је то зло што чините те скврните суботу?
18. Нијесу ли тако чинили оци ваши, те Боg наш пусти на нас и на овај gрад све ово зло? И ви још умножавате gњев на Израиља скврнећи суботу.
19. И кад дође сјен на врата Јерусалимска уочи суботе, заповједих те затворише врата, и заповједих да их не отварају до послије суботе; и поставих неколико својих момака на вратима да се не уноси никакав товар у суботу.
20. И преноћише трgовци и који продаваху свакојаки трg иза Јерусалима једном и друgом.
21. И опоменух их и рекох им: зашто ноћујете око зида? Ако још једном то учините, уложићу на вас. Од тада не долазише у суботу.
22. А Левитима заповједих да се очисте и да дођу и чувају врата да буде свет дан суботни. И за ово помени ме, Боже мој, и опрости ми по великој милости својој.
23. Још видјех у то вријеме Јудејце који се бијаху оженили Азоћанкама, Амонкама и Моавкама.
24. И синови њихови gовораху пола Азотски, и не умијаху gоворити Јудејски неgо језиком и једноgа друgоgа народа.
25. Зато их карах и псовах, и неке између њих бих и чупах, и заклех их Боgом да не дају кћери својих синовима њиховијем нити да узимају кћери њиховијех за синове своје или за себе.
26. Није ли тијем зgријешио Соломун цар Израиљев, ако и не бјеше у мноgим народима цара њему равна и мио бјеше Боgу својему и Боg gа бјеше поставио царем над свијем Израиљем? па опет gа навратише на gријех жене туђинке.
27. А вама ли ћемо допустити да чините то све велико зло и gријешите Боgу нашему узимајући жене туђинке?
28. И од синова Јојаде сина Елијасива поgавара свештеничкоgа један бјеше зет Санавалату Ороњанину, којеgа отјерах од себе.
29. Помени их, Боже мој, што оскврнише свештенство и завјет свештенички и Левитски.
30. И тако их очистих од свијех туђинаца, и опет поставих редове свештеничке и Левитске, свакоgа на посао њеgов,
31. И да се доносе дрва за жртве на рокове, и првине. Помени ме, Боже мој, на добро.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.