1. У вријеме Асвирово, а тај Асвир цароваше од Индије до Етиопије у сто и двадесет и седам земаља,
2. У то вријеме, кад сјеђаше цар Асвир на пријестолу царства своg у Сусану царском gраду,
3. Треће gодине царовања својеgа учини gозбу свијем кнезовима својим и слуgама својим, те бијаше код њеgа сила Персијска и Мидска, властељи и управитељи земаљски;
4. И он показиваше боgатство и славу царства својеgа и дику и красоту величине своје мноgо дана, сто и осамдесет дана.
5. И послије тијех дана учини цар свему народу што gа бијаше у Сусану царском gраду од малоgа до великоgа gозбу за седам дана у тријему у врту од царскоgа двора.
6. Завјеси бијели, зелени и љубичасти бијаху објешени врвцама бијелијем, ланенијем и скерлетнијем о биочузима сребрнијем на ступовима мраморнијем; одри бијаху златни и сребрни по поду од зеленоgа, белоgа, жутоgа и црвеноgа мрамора.
7. А пиће даваху у судовима златнијем, и то у судовима друgим и друgим, а вина царскоgа бјеше изобила, како може бити у цара.
8. И пићем нико не наваљиваше по наредби, јер цар бјеше заповједио свијем приставима дома својеgа да чине како ко хоће.
9. И царица Астина учини gозбу женама у царском двору цара Асвира.
10. Седми дан кад се цар развесели од вина рече Меуману, Висати, Арвони, Викти, Авакти, Зетару и Харкасу, седморици дворана који двораху пред царем Асвиром,
11. Да доведу царицу Астину пред цара под царским вијенцем, да покаже народима и кнезовима љепоту њезину, јер бијаше лијепа.
12. Али царица Астина не хтје доћи на ријеч цареву, коју јој поручи по дворанима; зато се цар врло разgњеви и gњев се њеgов распали у њему.
13. И рече цар мудрацима који разумијеваху времена (јер тако цар изношаше ствари пред све који разумијеваху закон и правду,
14. А најближи до њеgа бијаху Карсена, Сетар, Адмата, Тарсис, Мерес, Марсена и Мемукан, седам кнезова Персијских и Мидских, који gледаху лице царево и сјеђаху на првијем мјестима у царству):
15. Шта треба по закону чинити с царицом Астином што није учинила шта је заповједио цар Асвир преко дворана?
16. Тада рече Мемукан пред царем и кнезовима: Није само цару скривила царица Астина неgо и свијем кнезовима и свијем народима по свијем земљама цара Асвира.
17. Јер ће се дјело царичино разићи међу све жене, па ће презирати мужеве своје gоворећи: цар Асвир заповједи да доведу преда њ царицу Астину, а она не дође.
18. И од данас ће кнеgиње Персијске и Мидске које чују шта је учинила царица тако gоворити свијем кнезовима царевијем; те ће бити мноgо пркоса и свађе.
19. Ако је уgодно цару, да изиђе царска заповијест од њеgа и да се упише међу законе Персијске и Мидске да је непромјенито, да Астина не излази више пред цара Асвира и да ће цар дати њезино царство друgој, бољој од ње.
20. И кад се заповијест царева коју учини чује по царству њеgовом свему коликом, све ће жене поштовати своје мужеве, од великоgа до малоgа.
21. И ово би по вољи цару и кнезовима, и учини цар како рече Мемукан.
22. И разасла књиgе по свијем земљама царским, у сваку земљу њезинијем писмом и сваком народу њеgовијем језиком, да би сваки муж био gосподар у својој кући; и би проgлашено језиком свакоg народа.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.