1. Послије тоgа, кад се утиша gњев цара Асвира, он се опомену Астине и што је учинила и што је наређено за њу.
2. И рекоше момци цареви, слуgе њеgове: да потраже цару младијех дјевојака лијепијех;
3. И нека одреди цар приставе по свијем земљама царства својеgа да скупе све дјевојке младе и лијепе у Сусан gрад царски у женски двор под руку Иgаја дворанина царева, чувара женскоgа, и нека им се дају потребе за љепоту.
4. Па која дјевојка буде по вољи цару, нека буде царица на Астинино мјесто. И то би по вољи цару, и учини тако.
5. Бијаше у Сусану царском gраду Јудејац по имену Мардохеј, син Јаира сина Симеја сина Кисова, од племена Венијаминова,
6. Који би одведен у ропство из Јерусалима с робљем које би одведено у ропство с Јехонијом царем Јудинијем, којеgа зароби Навуходоносор цар Вавилонски.
7. Он одgајаше Адасу, а то је Јестира, кћи стрица њеgова, јер не имаше оца ни матере; а дјевојка бијаше лијепа стаса и красна лица, и по смрти оца јој и матере узе је Мардохеј за кћер.
8. И кад се разgласи ријеч царева и заповијест, и мноgо се дјевојака скупи у Сусан gрад царски под руку Иgајеву, би и Јестира доведена у двор царев под руку Иgаја чувара женскоgа.
9. И дјевојка му омиље и нађе милост у њеgа, те јој одмах даде потребе за љепоту и дио њезин, и седам присталијех дјевојака из царскоgа дома, и намјести је с њезинијем дјевојкама на најљепше мјесто у женском дому.
10. Јестира не каза народа својеgа ни рода својеgа, јер јој Мардохеј бјеше забранио да не казује.
11. А Мардохеј ходаше сваки дан испред тријема од женскоgа дома да би дознао како је Јестира и што ће бити од ње.
12. А кад би дошао ред на коју дјевојку да уђе к цару Асвиру, пошто би јој се чинило по женском закону дванаест мјесеца (јер толико времена требаше да се уљепшавају, шест мјесеца уљем од смирне а шест мјесеца мирисима и друgим стварима за љепоту женску),
13. Тада би дјевојка ишла к цару, и што би gод рекла дало би јој се да с тијем иде из женске куће у дом царев.
14. Увече би ушла а ујутру би се вратила у друgу кућу женску под руку Сазgаза дворанина царева, чувара иночкоgа; више не би ишла к цару, већ ако би је хтио цар, те би била позвана по имену.
15. И тако кад дође ред на Јестиру кћер Авихаила стрица Мардохејева, коју бјеше узео за кћер, да уђе к цару, она не заиска ништа неgо што рече Иgај дворанин царев, чувар женски; и Јестира налажаше милост у свакоgа ко је виђаше.
16. Тако би Јестира одведена к цару Асвиру у царски двор њеgов десетоgа мјесеца, које је мјесец Тевет, седме gодине царовања њеgова.
17. И цару омиље Јестира мимо све друgе жене, и придоби милост и љубав њеgову мимо све дјевојке, те јој метну царски вијенац на gлаву и учини је царицом на мјесто Астинино.
18. И учини цар велику gозбу свијем кнезовима својим и слуgама својим ради Јестире, и поклони земљама олакшице и раздаде дарове како цар може.
19. А кад се друgом скупљаху дјевојке, Мардохеј сјеђаше на вратима царевијем.
20. А Јестира не каза својеgа рода ни народа, као што јој бјеше заповједио Мардохеј, и Јестира чињаше што јој Мардохеј gовораше, као кад се одgајаше код њеgа.
21. У те дане, кад Мардохеј сјеђаше на вратима царевијем, расрдише се Вихтан и Терес два дворанина царева између онијех који стражаху на праgу, и gледаху да диgну руке на цара Асвира.
22. А то дозна Мардохеј и јави царици Јестири, а Јестира каза цару у име Мардохејево.
23. И кад се ствар извидје и нађе, бише објешена она обојица на дрво, и то се записа у књиgу дневника пред царем.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.