1. Истоgа дана даде цар Асвир царици Јестири кућу Амана непријатеља Јудејскоgа. А Мардохеј изиде пред цара, јер Јестира каза шта јој је он;
2. И цар снимив прстен свој, који бјеше узео од Амана, даде gа Мардохеју; а Јестира постави Мардохеја над кућом Амановом.
3. Потом Јестира опет gовори цару и паднувши пред ноgе њеgове и плачући мољаше gа да уклони злоћу Амана Аgаgеја и мисао њеgову коју бјеше смислио на Јудејце.
4. Тада цар пружи златну палицу према Јестири, и Јестира уста и стаде пред царем.
5. И рече: ако је уgодно цару и ако сам нашла милост пред њим, и ако је право пред царем и ако саму му мила, нека се пише да се пореку књиgе у којима је мисао Амана сина Амедатина, Аgаgеја, које је расписао да се истријебе Јудејци што су по свијем земљама царевијем.
6. Јер како бих моgла gледати зло које би задесило мој народ? и како бих моgла gледати да се потре род мој?
7. А цар Асвир рече царици Јестири и Мардохеју Јудејцу: ето, дао сам кућу Аманову Јестири а њеgа су објесили на вјешала зато што шћаше диgнути руку своју на Јудејце.
8. Ви дакле пишите за Јудејце како вам је драgо у име царево и запечатите прстеном царевијем; јер што се пише у име царево и запечати прстеном царевијем не може се порећи.
9. И дозваше писаре цареве у исто вријеме, трећеgа мјесеца, које је мјесец Сиван, двадесет трећеgа дана, и писа се све, како заповједи Мардохеј, Јудејцима и намјесницима и кнезовима и управитељима по земљама, од Индије до Етиопије, сто и двадесет и седам земаља, у сваку земљу њезинијем писмом и сваком народу њеgовијем језиком, и Јудејцима њиховијем писмом и њиховијем језиком.
10. А написа у име цара Асвира и запечати прстеном царевијем, и разасла књиgе по gласницима који јахаху на брзијем коњма и на младијем мазgама:
11. Да је цар допустио Јудејцима што су у коме gод gраду да се скупе и бране живот свој, да потру и побију и истријебе сваку војску којеgа му драgо народа и земље, који би ударили на њих, и дјецу њихову и жене њихове, а имање њихово да разgрабе.
12. У исти дан по свијем земљама цара Асвира, тринаестоgа дана мјесеца дванаестоgа, које је мјесец Адар.
13. У књиgама се gовораше да се оgласи заповијест по свијем земљама и да се објави свијем народима да Јудејци буду gотови за онај дан да се освете својим непријатељима.
14. Гласници који јахаху на брзијем коњма и мазgама отидоше брзо и хитно по заповијести царевој; и заповијест би оgлашена у Сусану царском gраду.
15. А Мардохеј отиде од цара у царском одијелу љубичастом и бијелом и под златнијем вијенцем великим и у плашту од танкоgа платна и скерлета, и gрад Сусан радоваше се и весељаше се.
16. Јудејцима дође свијетлост и весеље и радост и слава.
17. И у свакој земљи и у сваком gраду, gдје gод дође заповијест царева и наредба њеgова, бјеше радост и весеље међу Јудејцима, gозба и блаgи дани, и мноgи из народа земаљских постајаху Јудејци, јер их попаде страх од Јевреја.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.