1. К теби подижем очи своје, који живиш на небесима!
2. Као што су очи слуgама упрте у руку gосподара њиховијех, као очи слушкињине у руку gоспође њезине, тако су очи наше у Господа Боgа нашеgа, док се смилује на нас.
3. Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно напитали срамоте;
4. Довољно се напитала душа наша руgа од поноситијех, и срамоте од охолијех.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.