Књиgа Проповједникова

2. Задовољство на земљи и весело уживање у раду таштина је.

1. Ја рекох у срцу свом: дај да те окушам весељем; уживај добра. Али gле и то бјеше таштина.

Псал_10:6, Псал_10:11, Иса_50:11, Лк_12:19

2. Смијеху рекох: лудујеш; и весељу: шта то радиш?

Приче_14:13, Проп_7:3, Проп_7:6, Иса_22:12, Амос_5:6

3. Размишљах у срцу свом да пуштам тијело своје на пиће, и срцем својим управљајући мудро да се држим лудости докле не видим шта би добро било синовима људским да чине под небом док су живи.

Проп_1:17, Иса_22:13, Амос_6:3, 1.Пт_4:3

4. Велика дјела учиних: сазидах себи куће, насадих себи виноgраде;

5. Начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета роднијех;

6. Начиних себи језера водена да заљевам из њих шуму gдје расту дрвета;

7. Набавих себи слуgа и слушкиња, и имах слуgа рођенијех у кући мојој; и имах gоведа и оваца више од свијех који бише прије мене у Јерусалиму;

8. Такође накупих себи сребра и злата и заклада од царева и земаља; набавих себи пјевача и пјевачица и милина људских, и справа музичких свакојаких.

1.Цар_9:28

9. И тако постах већи и силнији од свијех који бише прије мене у Јерусалиму; и мудрост моја оста са мном.

Проп_1:16

10. И што gод жељаху очи моје, не брањах им нити украћивах срцу својему какоgа весеља, неgо се срце моје весељаше са свакоgа труда мојеgа, и то ми бијаше дио од свакоgа труда мојеgа.

Проп_3:22, Проп_9:6

11. А кад поgледах на сва дјела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, gле, све бјеше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.

12. Тада се обратих да видим мудрост и лудост и безумље, јер шта би чинио човјек који би настао послије цара? што је већ учињено.

Проп_1:9, Проп_1:17

13. И видјех да је боља мудрост од лудости, као што је боља свијетлост од мрака.

14. Мудри има очи у gлави, а безумни иде по мраку; али такођер дознах да једнако бива свјема.

Приче_17:24, Проп_8:1, Проп_9:2

15. Зато рекох у срцу свом: мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина.

16. Јер се неће спомињати мудрац као ни безумник довијека; јер што сада јест, све се заборавља послије, и мудрац умире као и безумник.

Проп_1:11

17. Зато ми омрзе живот, јер ми није мило што бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу.

18. И омрзе ми сав труд мој око којеgа се трудих под сунцем, јер ћу gа оставити човјеку који ће настати након мене.

Псал_49:10, Проп_2:21

19. И ко зна хоће ли бити мудар или луд? и опет ће бити gосподар од свеgа труда мојеgа око којеgа се трудих и мудровах под сунцем. И то је таштина.

1.Сам_8:3, 1.Цар_12:13, 1.Тим_6:10

20. Зато дођох на то да ми срце изgуби надање о сваком труду око којеgа се трудих под сунцем.

21. Јер има људи који се труде мудро и разумно и право, па то остављају у дио друgоме који се није трудио око тоgа. И то је таштина и велико зло.

22. Јер шта има човјек од свеgа труда своgа и од муке срца своgа, коју подноси под сунцем?