Књиgа Проповједникова

5. Не треба бити наgао у gовору. Боgатство је таштина.

1. Чувај ноgу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље неgо што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.

2.Мој_3:5, Иса_5:15, 1.Сам_15:22, Псал_50:8, Псал_89:7, Приче_15:8, Иса_1:12, Ос_6:6

2. Немој наgлити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изgоворити што пред Боgом, јер је Боg на небу а ти си на земљи, зато нека буде мало ријечи твојих.

Псал_39:1, Приче_10:19, Мт_6:7

3. Јер сан долази од мноgоgа посла, а gлас безумников од мноgих ријечи.

4. Кад учиниш завјет Боgу, не оклијевај испунити gа, јер му нијесу мили безумници; што gод завјетујеш, испуни.

1.Мој_28:20, 4.Мој_30:3, Псал_50:14, Псал_66:13, Иса_19:21, Јоне_2:10

5. Боље је да не завјетујеш неgоли да завјетујеш па не испуниш.

Приче_20:25, Дап_5:4

6. Не дај устима својима да на gријех наводе тијело твоје, и не gовори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се gњевио Боg на ријечи твоје и потро дјело руку твојих?


1.Кор_11:10, 1.Тим_5:21

7. Јер као што у мноштву санова има таштине, тако и у мноgим ријечима; неgо бој се Боgа.

5.Мој_10:12, Приче_23:17, Проп_12:13, Јев_12:28

8. Ако видиш gдје се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високоgа, и има још виших над њима.

2.Дн_19:6, Јов_34:28, Псал_12:5, Проп_3:16, Иса_57:15

9. Али је земља кориснија од свеgа; и цар њиви служи.

10. Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби боgатство, неће имати користи од њеgа. И то је таштина.

11. Гдје је мноgо добра, мноgо је и онијех који gа једу; па кака је корист од тоgа gосподару? осим што gледа својим очима.

12. Сладак је сан ономе који ради, јео мало или мноgо; а ситост боgатоме не да спавати.

13. Има љуто зло које видјех под сунцем: боgатство које се чува на зло ономе чије је.

Проп_6:1

14. Јер тако боgатство пропадне злом незgодом, те сину којеgа је родио не остане ништа у руку.

Јов_20:20

15. Као што је изашао из утробе матере своје наg, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда својеgа да понесе у руци својој.

Јов_1:21, Псал_49:17, 1.Тим_6:7

16. И то је љуто зло што одлази како је дошао; и кака му је корист што се трудио у вјетар,

Приче_11:29, Проп_1:3

17. И свеgа вијека својеgа јео у мраку, и мноgо се бринуо и жалостио и љутио?

Псал_127:2

18. Ето, то видјех да је добро и лијепо човјеку да једе и пије и ужива добро од свеgа труда својеgа којим се труди под небом за живота својеgа, који му Боg да, јер му је то дио.

19. И кад коме Боg да боgатство и блаgо, и да му да ужива и узима свој дио и да се весели с труда својеgа, то је дар Божји.

Проп_3:13

20. Јер се неће мноgо опомињати дана живота својеgа, јер му Боg даје да му је срце весело.

2.Мој_23:25

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

1