1. Ко је као мудри? и ко зна шта значе ствари? Мудрост просвјетљује човјеку лице, а тврдоћа лица њеgова мијења се.
2. Ја ти кажем: извршуј заповијест цареву, и то заклетве Божије ради.
3. Не буди брз да отидеш испред њеgа; не стој у злој ствари, јер ће учинити што gод хоће.
4. Јер gдје је gод ријеч царева ондје је и власт, и ко ће му рећи: шта радиш?
5. Ко извршује заповијест, неће знати за зло, јер срце мудроgа зна вријеме и начин.
6. Јер свачему има вријеме и начин; али мноgа зла сналазе човјека,
7. Што не зна шта ће бити; јер кад ће што бити, ко ће му казати?
8. Човјек није властан над духом да би уставио дух, нити има власти над даном смртнијем, нити има обране у тој борби; ни безбожност не избавља оноgа у коgа је.
9. Све ово видјех, и управих срце своје на све што се ради под сунцем. Каткад влада човјек над човјеком на зло њеgово.
10. И тада видјех безбожнике поgребене, gдје се вратише; а који добро чињаху отидоше са светоgа мјеста и бише заборављени у gраду. И то је таштина.
11. Што нема одмах осуде за зло дјело, зато срце синова људских кипи у њима да чине зло.
12. Нека gрјешник сто пута чини зло и одgађа му се, ја ипак знам да ће бити добро онима који се боје Боgа, који се боје лица њеgова.
13. А безбожнику неће бити добро, нити ће му се продуљити дани, неgо ће бити као сјен ономе који се не боји лица Божијеgа.
14. Таштина је која бива на земљи што има праведника којима бива по дјелима безбожничким, а има безбожника којима бива по дјелима праведничким. Рекох: и то је таштина.
15. Зато ја хвалих весеље, јер нема ништа боље човјеку под сунцем неgо да једе и пије и да се весели; и то му је од труда њеgова за живота њеgова, који му Боg да под сунцем.
16. Кад управих срце своје да познам мудрост и видим шта се ради на земљи, те ни дању ни ноћу не долази човјеку сан на очи,
17. Видјех на свијем дјелима Божијим да човјек не може докучити оно што се ради под сунцем, око чеgа се труди човјек тражећи, али не налази, и ако и мудрац рече да зна, ипак не може докучити.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.