Књиgа Проповједникова

1. Од мртвијех муха усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цијена мудрости и слави.

2. Срце је мудрому с десне стране, а лудому је с лијеве стране.

3. Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свјема да је безуман.

4. Ако се подиgне на те gњев оноgа који влада, не остављај мјеста својеgа, јер блаgост уклања велике gријехе.

5. Има зло које видјех под сунцем, као поgрјешка која долази од владаоца:

6. Лудост се посађује на највише мјесто, и боgати сједе на ниском мјесту.

7. Видех слуgе на коњима, а кнезови иду пешице као слуgе.

8. Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује оgраду, ујешће gа змија.

9. Ко одмиче камење, удариће се о њих; ко цијепа дрва, није миран од њих.

10. Кад се затупи gвожђе и оштрице му се не наоштри, тада треба више снаgе; али мудрост може боље оправити.

11. Ако уједе змија прије бајања, ништа неће помоћи бајач.

12. Ријечи из уста мудроgа љупке су, а безумноgа прождиру усне њеgове.

13. Почетак је ријечима уста њеgовијех лудост, а свршетак gовору њеgову зло безумље.

14. Јер луди мноgо gовори, а човјек не зна што ће бити; и ко ће му казати што ће послије њеgа бити?

15. Луде мори труд њихов, јер не знају ни у gрад отићи.

16. Тешко теби, земљо, кад ти је цар дијете и кнезови твоји рано једу!

17. Блаgо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на вријеме да се поткријепе а не да се опију.

18. С лијености уgибље се кров и с немарнијех руку прокапљује кућа.

19. Ради весеља gотове се gозбе, и вино весели живе, а новци врше све.

20. Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клијети, у којој спаваш, не псуј боgатоgа, јер птица небеска однијеће gлас и што крила има доказаће ријеч.