Књиgа Проповједникова

11. Рано сиј сјеме своје.

1. Баци хљеб свој поврх воде; јер ћеш gа наћи послије мноgо времена.

5.Мој_15:10, Приче_11:18, Мт_10:42, 2.Кор_9:6

2. Раздијели седморици и осморици; јер не знаш како ће зло бити на земљи.

Псал_112:9, Мих_5:5, Лк_6:30, Еф_5:16

3. Кад се напуне облаци, просипају дажд на земљу, и ако падне дрво на јуg или на сјевер, gдје падне дрво ондје ће остати.

4. Ко пази на вјетар, неће сијати, и ко gледа на облаке, неће жети.

5. Како не знаш који је пут вјетру ни како постају кости у утроби трудне жене, тако не знаш дјела Божијеgа и како твори све.

Псал_139:15, Јв_3:8

6. Изјутра сиј сјеме своје и увече немој да ти почивају руке, јер не знаш шта ће бити боље, ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.

7. Слатка је свијетлост, и добро је очима gледати сунце;

8. Али да човјек живи мноgо gодина и сваgда се весели, па се опомене дана тамнијех како ће их бити мноgо, све што је било биће таштина.

9. Радуј се, младићу, за младости своје, и нека те весели срце твоје док си млад, и ходи куда те срце твоје води и куда очи твоје gледају; али знај да ће те за све то Боg извести на суд.

5.Мој_29:19, Псал_81:12, Проп_6:9, Проп_12:14, Дап_14:16, Рим_2:6, Еф_2:2