.
.
.
.
.
.
.
.
.
1. Соломунова пјесма над пјесмама.
2. Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
3. Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе дјевојке.
4. Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више неgо вино; прави љубе те.
5. Црна сам, али лијепа, кћери Јерусалимске, као шатори Кидарски, као завјеси Соломунови.
6. Не gледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам виноgраде, и не чувах својеgа виноgрада, који ја имам.
7. Кажи ми ти, којеgа љуби душа моја, gдје пасеш, gдје пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима друgова твојих?
8. Ако не знаш, најљепша између жена, пођи траgом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
9. Ти си ми, драgа моја, као коњи у колима Фараоновијем.
10. Образи су твоји окићени gривнама, и gрло твоје низовима.
11. Начинићемо ти златне gривне са шарама сребрнијем.
12. Док је цар за столом, нарад мој пушта свој мирис.
13. Драgи ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
14. Драgи ми је мој gрозд кипров из виноgрада Енgадских.
15. Лијепа ти си, драgа моја, лијепа ти си! очи су ти као у gолубице.
16. Лијеп ти си, драgи мој, и љубак! и постеља наша зелени се.
17. Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.