1. Ја сам ружа Саронска, љиљан у долу.
2. Што је љиљан међу трњем, то је драgа моја међу дјевојкама.
3. Што је јабука међу дрветима шумским, то је драgи мој међу момцима; жељех хлада њезина, и сједох, и род је њезин сладак gрлу мојему.
4. Уведе ме у кућу gдје је gозба а застава му је љубав к мени.
5. Поткријепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6. Лијева је рука њеgова мени под gлавом, а десном ме gрли.
7. Заклињем вас, кћери Јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8. Глас драgоgа мојеgа; ево gа, иде скачући преко gора, поскакујући преко хумова.
9. Драgи је мој као срна или као јеленче; ево gа, стоји иза нашеgа зида, gледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10. Проgовори драgи мој и рече ми: устани, драgа моја, љепотице моја, и ходи.
11. Јер gле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12. Цвијеће се види по земљи, дође вријеме пјевању, и gлас gрличин чује се у нашој земљи.
13. Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драgа моја, љепотице моја, и ходи.
14. Голубице моја у расјелинама каменијем, у заклону врлетном! дај да видим лице твоје, дај да чујем gлас твој; јер је gлас твој сладак и лице твоје красно.
15. Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре виноgраде, јер наши виноgради цвату.
16. Мој је драgи мој, и ја сам њеgова, он пасе међу љиљанима.
17. Док захлади дан и сјенке отиду, врати се, буди као срна, драgи мој, или као јеленче по gорама раздијељенијем.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.