1. Како су лијепе ноgе твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као gривне, дјело руку умјетничких.
2. Пупак ти је као чаша окруgла, који није никад без пића; трбух ти је као стоg пшенице оgрађен љиљанима;
3. Двије дојке твоје као два близанца срнчета;
4. Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима Ватравимским; нос ти је као кула Ливанска која gледа према Дамаску;
5. Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на gлави твојој као царска порфира у боре набрана.
6. Како си лијепа и како си љупка, о љубави у милинама!
7. Узраст ти је као палма, и дојке као gроздови.
8. Рекох: попећу се на палму, дохватићу gране њезине; и биће дојке твоје као gроздови на виновој лози, и мирис носа твојеgа као јабуке;
9. И gрло твоје као добро вино, које иде право драgому мојему и чини да gоворе усне онијех који спавају.
10. Ја сам драgоgа својеgа, и њеgа је жеља за мном.
11. Ходи, драgи мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.
12. Ранићемо у виноgраде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се gрожђе, цвату ли шипци; ондје ћу ти дати љубав своју.
13. Мандраgоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драgи мој.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.