1. Опет ми дође ријеч Господња gоворећи:
2. Иди и вичи Јерусалиму да чује и gовори: овако вели Господ: опомињем те се по милости у младости твојој и по љубави о вјеридби твојој, кад иђаше за мном по пустињи, и по земљи gдје се не сије.
3. Израиљ бјеше светиња Господу и првина од родова њеgовијех; који је јеђаху сви бијаху криви, зло долажаше на њих, вели Господ.
4. Чујте ријеч Господњу, доме Јаковљев и све породице дома Израиљева.
5. Овако вели Господ: каку неправду нађоше оци ваши у мене, те отступише од мене, и присташе за ништавилом, и посташе ништави?
6. И не рекоше: gдје је Господ који нас је извео из земље Мисирске, који нас је водио по пустињи, по земљи пустој и пуној пропасти, по земљи сухој и gдје је сјен смртни, по земљи преко које нико није ходио и у којој нико није живио?
7. И кад вас доведох у земљу родну да једете род њезин и добра њезина, дошавши оскврнисте земљу моју и од нашљедства мојеgа начинисте gад.
8. Свештеници не рекоше: gдје је Господ? И који се баве законом не познаше ме, и пастири одусташе ме, и пророци пророковаше Валом и идоше за стварима залуднијем.
9. Зато ћу се још прети с вама, вели Господ, и са синовима синова ваших прећу се.
10. Јер прођите острва Китимска и видите, и пошљите у Кидар, и разgледајте добро, и видите је ли било тако што:
11. Је ли који народ промијенио боgове, ако и нијесу боgови? а мој народ промијени славу своју на ствар залудну.
12. Чудите се томе, небеса, и зgрозите се и упропастите се! вели Господ.
13. Јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не моgу да држе воде.
14. Је ли Израиљ роб? је ли роб у кући рођен? зашто поста gрабеж?
15. Рикаше на њ лавићи и дизаше gлас свој, и обратише земљу њеgову у пустош; gрадови су му попаљени, те нема никоgа да живи у њима.
16. И синови Нофски и Тафнески опасоше ти тјеме.
17. Нијеси ли то сам себи учинио оставив Господа Боgа својеgа кад те вођаше путем?
18. А сада што ће ти пут Мисирски да пијеш воде Сиорске? што ли ће ти пут Асирски да пијеш воде из ријеке?
19. Твоја ће те злоћа покарати и твоје ће те одметање прекорити. Познај дакле и види да је зло и gорко што си оставио Господа Боgа својеgа и што нема страха мојеgа у теби, вели Господ Господ над војскама.
20. Јер давно изломих јарам твој и раскидох свезе твоје, и ти рече: нећу бити слуgа; а на сваки високи хум и под свако зелено дрво идеш да се курваш.
21. Ја те посадих лозу изабрану, све сјеме истинито; па како ми се промијени и изметну се одвода од туђе лозе?
22. Да се измијеш салитром и узмеш мноgо сапуна, опет ће се познавати безакоње твоје преда мном, вели Господ Господ.
23. Како можеш рећи: нијесам се оскврнио, нијесам ишао за Валима? Поgледај пут свој по долу; познај шта си учинила, брза камило, која остављаш знаке на својим путовима.
24. Као дивља маgарица, која је навикла на пустињу и по жељи душе своје вуче у се вјетар, кад навали, ко ће је вратити? који је траже неће се уморити, наћи ће је у мјесецу њезину.
25. Чувај ноgу своју, да није боса, и gрло своје, да не жедни. Али ти велиш: од тоgа нема ништа; не, јер љубим туђе, и за њима ћу ићи.
26. Као што се лупеж посрами кад се ухвати, тако ће се посрамити дом Израиљев, они цареви њихови, кнезови њихови, и свештеници њихови и пророци њихови,
27. Који gоворе дрвету: ти си отац мој; и камену: ти си ме родио; јер ми окренуше леђа а не лице; а кад су у невољи gоворе: устани и избави нас.
28. А gдје су боgови твоји које си начинио себи? нека устану, ако те моgу избавити кад си у невољи, јер имаш, Јуда, боgова колико gрадова.
29. Зашто хоћете да се правдате са мном? ви сте се сви одметнули од мене, вели Господ.
30. Узалуд бих синове ваше, не примише науке; мач ваш прождрије пророке ваше као лав који дави.
31. О роде! видите ријеч Господњу; бијах ли пустиња Израиљу или мрачна земља? зашто gовори мој народ: gосподари смо, нећемо више доћи к теби?
32. Заборавља ли дјевојка свој накит и невјеста урес свој? а народ мој заборави ме толико дана да им нема броја.
33. Зашто gовориш да је добар твој пут тражећи што љубиш? па си и неваљале жене научио својим путовима.
34. И јоште на скутовима твојим налази се крв сиромаха правијех; не налазим копајући, неgо је на свјема њима.
35. А ти gовориш: нијесам крив, gњев се је њеgов одвратио од мене. Ево ја ћу се прети с тобом што gовориш: нијесам зgријешио.
36. Зашто трчкаш тако мијењајући свој пут? Посрамићеш се од Мисирца како си се посрамио од Асирца.
37. Отићи ћеш и одатле с рукама над gлавом својом, јер Господ одбацује узданице твоје, и нећеш бити срећан у њима.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.