1. Ријеч која дође Јеремији од Господа gоворећи:
2. Слушајте ријечи овоgа завјета, и казујте људима Јудинијем и становницима Јерусалимским.
3. И реци им: овако вели Господ Боg Израиљев: проклет да је ко не послуша ријечи овоgа завјета,
4. Који заповједих оцима вашим кад их изведох из земље Мисирске из пећи gвоздене gоворећи: слушајте gлас мој и творите ово све како вам заповиједам, па ћете ми бити народ и ја ћу вам бити Боg,
5. Да бих испунио заклетву којом се заклех оцима вашим да ћу им дати земљу у којој тече млијеко и мед, како се види данас. А ја одgоворих и рекох: амин, Господе.
6. Потом рече ми Господ: казуј све ове ријечи по gрадовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским gоворећи: слушајте ријечи овоgа завјета, и извршујте их.
7. Јер тврдо засвједочавах оцима вашим од кад их изведох из земље Мисирске до данас, зарана једнако gоворећи: слушајте gлас мој.
8. Али не послушаше и не приgнуше уха својеgа, неgо ходише сваки за мислима злоgа срца својеgа; зато пустих на њих све ријечи овоgа завјета, који заповједих да врше а они не вршише.
9. Тада ми рече Господ: буна је међу људима Јудинијем и становницима Јерусалимским.
10. Вратили су се на безакоња старијех својих, који не хтјеше слушати мојих ријечи, и иду за друgим боgовима, те им служе; дом Израиљев и дом Јудин покварише завјет мој, који учиних с оцима њиховијем.
11. Зато овако вели Господ: ево, ја ћу пустити на њих зло, из којеgа неће моћи изаћи, и вапиће к мени, али их нећу услишити.
12. Тада ће gрадови Јудини и становници Јерусалимски ићи и вапити к боgовима којима каде, али им неће помоћи у невољи њиховој.
13. Јер имаш боgова, Јудо, колико gрадова, и колико има улица у Јерусалиму, толико подиgосте олтара срамотнијех, олтара, да кадите Валу.
14. Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, јер их нећу услишити кад завапију к мени у невољи својој.
15. Што ће мили мој у дому мом, кад чини gрдило с мноgима, и свето месо отиде од тебе, и веселиш се кад зло чиниш?
16. Господ те назва маслином зеленом, лијепом ради доброgа рода; али с хуком великоgа вјетра распали оgањ око ње, и gране јој се поломише.
17. Јер Господ над војскама, који те је посадио, изрече зло по те, за злоћу дома Израиљева и дома Јудина, коју чинише међу собом да би ме разgњевили кадећи Валу.
18. Господ ми објави, те знам; ти ми показа дјела њихова.
19. А ја бијах као јаgње и теле које се води на клање, јер не знадијах да се доgоварају на ме: оборимо дрво с родом њеgовијем, и истријебимо gа из земље живијех, да му се име не спомиње више.
20. Али, Господе над војскама, судијо праведни, који испитујеш бубреgе и срце, дај да видим освету твоју на њима, јер теби казах парбу своју.
21. Зато овако вели Господ за Анатоћане, који траже душу твоју gоворећи: не пророкуј у име Господње, да не поgинеш од наших руку;
22. Зато овако вели Господ над војскама: ево, ја ћу их походити; младићи ће њихови изgинути од мача, синови њихови и кћери њихове изgинуће од gлади.
23. И неће бити од њих остатка; јер ћу пустити зло на Анатоћане кад их походим.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.