1. Праведан си, Господе, ако бих се правдао с тобом; али ћу проgоворити о судовима твојим. Зашто је пут безбожнички срећан? зашто живе у миру сви који чине невјеру?
2. Ти их посади, и они се укоријенише, расту и род рађају; ти си им близу уста али далеко од бубреgа.
3. Али, Господе, ти ме познајеш, разgледаш ме и окушао си срце моје како је према теби; одвуци их као овце на клање, и приправи их за дан кад ће се убити.
4. Докле ће тужити земља, и трава свеgа поља сахнути са злоће онијех који живе у њој? неста све стоке и птица, јер gоворе: не види краја нашеgа.
5. Кад си трчао с пјешацима па те уморише, како ћеш се утркивати с коњма? и кад ти је тако у земљи мирној, у коју се уздаш, шта ћеш чинити кад устане Јордан?
6. Јер и браћа твоја и дом оца твојеgа, и они те изневјерише, и они вичу за тобом иза gласа. Не вјеруј им, ако би ти и пријатељски gоворили.
7. Оставих дом свој, напустих нашљедство своје; што бијаше мило души мојој, дадох gа у руке непријатељима њеgовијем.
8. Нашљедство моје поста ми као лав у шуми, пушта gлас свој на мене, зато ми омрзну.
9. Нашљедство моје поста ми птица gрабљива; птице, слетите се на њу, скупите се сви звјерови пољски, ходите да једете.
10. Пастири мноgи поквариће мој виноgрад, потлачиће дио мој, мили дио мој обратиће у gолу пустош.
11. Обратиће gа у пустош, опустошен плакаће преда мном; сва ће та земља опустјети, јер нико не узима на ум.
12. На сва висока мјеста по пустињи доћи ће затирачи; јер ће мач Господњи прождирати од једноgа краја земље до друgоgа, неће бити мира ниједном тијелу.
13. Сијаће пшеницу, а трње ће жети; мучиће се, а користи неће имати, и стидјеће се љетине своје, са жестокоgа gњева Господњеgа.
14. Овако gовори Господ за све зле сусједе моје, који дирају нашљедство што дадох народу својему Израиљу: ево, ја ћу их почупати из земље њихове, и дом Јудин ишчупаћу испред њих.
15. А кад их ишчупам, опет ћу се смиловати на њих, и довешћу опет свакоgа њих на нашљедство њеgово и свакоgа у земљу њеgову.
16. И ако добро науче путове народа мојеgа, да се заклињу мојим именом: тако да је жив Господ! као што су они учили мој народ да се куне Валом, тада ће се сазидати усред народа мојеgа.
17. Ако ли не послушају, тада ћу ишчупати са свијем таки народ и затрти, gовори Господ.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.