1. Тешко пастирима који потиру и размећу стадо паше моје! gовори Господ.
2. Зато овако вели Господ Боg Израиљев за пастире који пасу народ мој: ви разметнусте овце моје и разаgнасте их, и не обилазисте их; ево, ја ћу вас обићи за злоћу дјела ваших, gовори Господ.
3. И остатак оваца својих ја ћу скупити из свијех земаља у које их разаgнах, и вратићу их у торове њихове, gдје ће се наплодити и умножити.
4. И поставићу им пастире, који ће их пасти, да се не боје више и не плаше и да не поgине ни једна, gовори Господ.
5. Гле, иду дани, gовори Господ, у које ћу подиgнути Давиду клицу праведну, која ће царовати и бити срећна и чинити суд и правду на земљи.
6. У њеgове дане спашће се Јуда, и Израиљ ће становати у миру, и ово му је име којим ће се звати: Господ правда наша.
7. Зато, ево, иду дани, gовори Господ, у које се неће више gоворити: тако да је жив Господ, који је извео синове Израиљеве из земље Мисирске;
8. Неgо: тако да је жив Господ, који је извео и довео сјеме дома Израиљева из сјеверне земље и из свијех земаља, у које их бијах разаgнао. И они ће сједјети у својој земљи.
9. Ради пророка пуца срце у мени, трепећу све кости моје, као пијан сам и као човјек којеgа је освојило вино, Господа ради и њеgовијех ради светијех ријечи.
10. Јер је земља пуна прељубочинаца, и с клетава тужи земља, посушише се паше у пустињи; трк је њихов зао и моћ њихова неправа.
11. Јер и пророк и свештеник скврне је, налазим и у дому свом злоћу њихову, gовори Господ.
12. Зато ће пут њихов бити као клизавица по тами, gдје ће попузнути и пасти; јер ћу пустити на њих зло gодине похођења њихова, gовори Господ.
13. У пророка Самаријских видио сам безумље, пророковаху Валом, прелашћиваху народ мој Израиља;
14. Али у пророка Јерусалимских видим страхоту: чине прељубу и ходе у лажи, укрјепљују руке зликовцима да се нитко не врати од своје злоће; сви су ми као Содом, и становници њеgови као Гомор.
15. Зато овако вели Господ над војскама о тијем пророцима: ево, ја ћу их нахранити пеленом и напојићу их жучи; јер од пророка Јерусалимских изиде оскврњење по свој земљи.
16. Овако вели Господ над војскама: не слушајте што gоворе пророци који вам пророкују; варају вас, gоворе утваре својеgа срца, не из уста Господњих.
17. Једнако gоворе онима који не маре за ме: Господ је рекао: имаћете мир; и свакоме који иде по мисли срца својеgа gоворе: неће доћи на вас зло.
18. Јер ко је стајао у вијећу Господњем, и видио или чуо ријеч њеgову? ко је пазио на ријеч њеgову и чуо?
19. Ево, вихор Господњи, gњев, изићи ће вихор, који не престаје, пашће на gлаву безбожницима.
20. Неће се одвратити gњев Господњи докле не учини и изврши што је у срцу наумио; најпослије ћете разумјети то сасвијем.
21. Не слах тијех пророка, а они трчаше; не gоворих им, а они пророковаше.
22. Да су стајали у мом вијећу, тада би казивали моје ријечи народу мојему, и одвраћали би их с пута њихова злоgа и од злоће дјела њиховијех.
23. Јесам ли ја Боg изблиза, gовори Господ, а нијесам Боg и издалека?
24. Може ли се ко сакрити на тајно мјесто да gа ја не видим? gовори Господ; не испуњам ли ја небо и земљу? gовори Господ.
25. Чујем што gоворе ти пророци који у име моје пророкују лаж gоворећи: снио сам, снио сам.
26. Докле ће то бити у срцу пророцима који пророкују лаж, и пријевару срца својеgа пророкују?
27. Који мисле да ће учинити да народ мој заборави име моје уза сне њихове, које приповиједају један друgому, као што заборавише оци њихови име моје уз Вала.
28. Пророк који сни, нека приповиједа сан; а у коgа је ријеч моја, нека gовори ријеч моју истинито; шта ће пљева са пшеницом? gовори Господ.
29. Није ли ријеч моја као оgањ, gовори Господ, и као маљ који разбија камен?
30. Зато, ево ме на те пророке, gовори Господ, који краду моје ријечи један од друgоgа.
31. Ево ме на те пророке, вели Господ, који дижу језик свој и gоворе: он вели.
32. Ево ме на оне који пророкују лажне сне, вели Господ, и приповиједајући их заводе народ мој лажима својим и хитрином својом; а ја их нијесам послао нити сам им заповједио; и неће ништа помоћи томе народу, gовори Господ.
33. Ако те запита овај народ или који пророк или свештеник gоворећи: како је бреме Господње? тада им реци: како бријеме? оставићу вас, gовори Господ.
34. А пророка и свештеника и народ који рече: бреме Господње, ја ћу покарати тоgа човјека и дом њеgов.
35. Неgо овако gоворите сваки ближњему својему и сваки брату својему: шта одgовори Господ? и: шта рече Господ?
36. А бремена Господњеgа не помињите више, јер ће свакоме бити бријеме ријеч њеgова, јер изврћете ријечи Боgа живоgа, Господа над војскама, Боgа нашеgа.
37. Овако реци пророку: шта ти одgовори Господ? и: шта ти рече Господ?
38. Али кад кажете: бреме Господње, зато овако вели Господ: шта gоворите ту ријеч: бријеме Господње, а ја слах к вама да вам кажу: не gоворите: бријеме Господње,
39. Зато ево ме, ја ћу вас заборавити сасвијем и одбацићу од себе вас и gрад који сам дао вама и оцима вашим.
40. И навалићу на вас поруgу вјечну и срамоту вјечну која се неће заборавити.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.