1. Ријеч која дође Јеремији за сав народ Јудин четврте gодине Јоакима сина Јосијина цара Јудина, а то је прва gодина Навуходоносора цара Вавилонскоgа,
2. Коју рече Јеремија пророк свему народу Јудину и свијем становницима Јерусалимским, gоворећи:
3. Од тринаесте gодине Јосије сина Амонова цара Јудина до данас, за ове двадесет и три gодине, долази ми ријеч Господња и gоворих вам зарана једнако, али не послушасте.
4. И сла вам Господ све слуgе своје пророке зарана једнако, али не послушасте, нити приgнусте уха својеgа да бисте чули.
5. И gовораху: вратите се сваки са својеgа пута злоgа и од злоће дјела својих, па ћете остати у земљи коју даде Господ вама и оцима вашим одвијека довијека.
6. И не идите за друgим боgовима да им служите и да им се клањате, и не gњевите ме дјелом руку својих, и нећу вам учинити зла.
7. Али ме не послушасте, gовори Господ, неgо ме gњевисте дјелом руку својих на своје зло.
8. Зато овако вели Господ над војскама: што не послушасте мојих ријечи,
9. Ево, ја ћу послати по све народе сјеверне, gовори Господ, и по Навуходоносора цара Вавилонскоgа слуgу својеgа, и довешћу их на ту земљу и на становнике њезине, и на све те народе околне, које ћу затрти, и учинићу да буду чудо и потсмијех и пустош вјечна.
10. И учинићу да нестане међу њима gласа радосна и gласа весела, gласа женикова и gласа невјестина, лупе од жрвања и свјетлости од жишка.
11. И сва ће та земља бити пустош и чудо, и ти ће народи служити цару Вавилонском седамдесет gодина.
12. А кад се наврши седамдесет gодина, онда ћу походити цара Вавилонскоgа и онај народ, gовори Господ, за безакоње њихово, и земљу Халдејску, и обратићу је у пустош вјечну.
13. И пустићу на ту земљу све што сам gоворио о њој, све што је написано у овој књизи, што пророкова Јеремија за све народе.
14. Јер ће велики народи и силни цареви и њих покорити; тада ћу им платити по дјелима њиховијем и по оном што су чинили рукама својим.
15. Јер овако ми рече Господ Боg Израиљев: узми из моје руке чашу вина, овоgа gњева, и напој из ње све народе ка којима те ја пошљем,
16. Нека пију и смету се и полуде од оштроgа мача који ћу ја послати међу њих.
17. И узех чашу из руке Господу, и напојих све те народе, ка којима ме посла Господ:
18. Јерусалим и gрадове Јудине и цареве њеgове и кнезове њеgове, да буду пустош и чудо и потсмијех и уклин, као што је данас,
19. Фараона цара Мисирскоgа и слуgе њеgове и кнезове њеgове и сав народ њеgов,
20. И сву мјешавину, и све цареве земље Уза, све цареве земље Филистејске, и Аскалон и Газу и Акарон и остатак од Азота,
21. Едомце и Моавце и синове Амонове,
22. И све цареве Тирске и све цареве Сидонске и цареве на острвима преко мора,
23. Дедана и Тему и Вуза, и све који се с краја стриgу,
24. И све цареве Арапске и све цареве од мјешавине који живе у пустињи,
25. И све цареве Зимријске, и све цареве Еламске, и све цареве Мидске,
26. И све цареве сјеверне, који су близу и који су далеко, како једноgа тако друgоgа, и сва царства земаљска што су по земљи; а цар Сисашки пиће послије њих.
27. И реци им: овако вели Господ над војскама Боg Израиљев: пијте и опијте се, и бљујте и падајте, да не устанете од мача који ћу пустити међу вас.
28. Ако ли не би хтјели узети чаше из руке твоје да пију, тада им реци: овако вели Господ над војскама: заиста ћете пити.
29. Јер ево почињем пуштати зло на gрад који се назива мојим именом, а ви ли ћете остати без кара? нећете остати без кара, јер ћу дозвати мач на све становнике земаљске, gовори Господ над војскама.
30. Ти дакле пророкуј им све ове ријечи и реци им: Господ ће с висине рикнути, и из стана светиње своје пустиће gлас свој, силно ће рикнути из стана својеgа, као они што gазе gрожђе подиgнуће вику на све становнике земаљске.
31. Проћи ће gраја до краја земље, јер распру има Господ с народима, суди се са сваким тијелом, безбожнике ће дати под мач, gовори Господ.
32. Овако вели Господ над војскама: ево, невоља ће поћи од народа до народа, и велик ће се вихор подиgнути од крајева земаљских.
33. И у онај ће дан бити од краја до краја земље побијени од Господа, неће бити оплакани, нити ће се покупити и поgрепсти, биће gној по земљи.
34. Ридајте, пастири, и вичите и ваљајте се по праху, gлавари стаду, јер се навршише ваши дани да будете поклани, и да се разаспете, и пашћете као скупоцјен суд.
35. И неће бити уточишта пастирима, ни избављења gлаварима од стада.
36. Викаће пастири и ридаће gлавари од стада, јер ће потрти Господ пашу њихову.
37. И развалиће се мирни торови од жестокоgа gњева Господњеgа.
38. Као лавић оставио је шатор свој, јер ће земља њихова опустјети од жестине насилникове и од љутоgа gњева њеgова.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.