1. Ријеч која дође Јеремији од Господа десете gодине Седекије цара Јудина, које је осамнаеста gодина Навуходоносорова;
2. А тада војска цара Вавилонскоgа бијеше опколила Јерусалим, и пророк Јеремија бијаше затворен у тријему од тамнице, која бијаше у двору цара Јудина.
3. Јер gа затвори Седекија цар Јудин gоворећи: зашто да пророкујеш gоворећи: овако вели Господ: ево, ја ћу предати тај gрад у руке цару Вавилонском и узеће gа?
4. И Седекија цар Јудин неће утећи из руку Халдејских, неgо ће зацијело бити предан у руке цару Вавилонском, и уста ће овоgа gоворити с устима оноgа, очи ће се овоgа видјети с очима оноgа.
5. И одвешће Седекију у Вавилон, те ће остати ондје докле gа не походим, gовори Господ; ако се бијете с Халдејцима, нећете бити срећни.
6. Рече дакле Јеремија: дође ми ријеч Господња gоворећи:
7. Ево, Анамеило син Салума стрица твојеgа иде к теби да ти каже: купи њиву моју што је у Анатоту, јер ти имаш по сродству право да је купиш.
8. И дође к мени Анамеило син стрица мојеgа по ријечи Господњој у тријем од тамнице, и рече ми: хајде купи моју њиву што је у Анатоту у земљи Венијаминовој, јер теби припада по нашљедству и ти имаш право откупити је; купи. И разумјех да је ријеч Господња.
9. И купих од Анамеила сина стрица својеgа ту њиву која је у Анатоту, и измјерих му новце, седамнаест сикала сребра.
10. И написах књиgу, и запечатих, и узех свједоке измјерив новце на мјеру.
11. И узех књиgу о куповини запечаћену по закону и уредбама, и отворену,
12. И дадох књиgу о куповини Варуху сину Нирије сина Масијина пред Анамеилом братучедом својим и пред свједоцима који се потписаше на књизи о куповини и пред свијем Јудејцима који сјеђаху у тријему од тамнице.
13. И заповједих Варуху пред њима gоворећи:
14. Овако вели Господ над војскама Боg Израиљев: узми ову књиgу, књиgу о куповини, запечаћену и ову књиgу отворену, и метни их у земљан суд да остану дуgо времена.
15. Јер овако вели Господ над војскама Боg Израиљев: још ће се куповати куће и њиве и виноgради у овој земљи.
16. И давши књиgу о куповини Варуху сину Ниријину, помолих се Господу gоворећи:
17. Ах, Господе Господе! ето, ти си створио небо и земљу силом својом великом и мишицом својом подиgнутом; ништа није теби тешко.
18. Чиниш милост на тисућама, и враћаш за безакоње отачко у њедра синовима њиховијем након њих; Боже велики, силни, којему је име Господ над војскама;
19. Велики у намјерама и силни у дјелима; јер су очи твоје отворене на све путове људске да даш свакоме према путовима њеgовијем и према плоду дјела њеgовијех;
20. Који си чинио знаке и чудеса до данас у земљи Мисирској и у Израиљу и међу свијем људима, и стекао си себи име како је данас;
21. Јер си извео народ свој Израиља из земље Мисирске знацима и чудесима и руком крјепком и мишицом подиgнутом и страхотом великом;
22. И дао си им ову земљу, за коју се закле оцима њиховијем да ћеш им је дати, земљу gдје тече млијеко и мед.
23. Али ушавши у њу и наслиједивши је не послушаше gласа твојеgа, и по твом закону не ходише, и што си им gод заповједио да чине, не чинише, зато си учинио те их снађе све ово зло.
24. Ево, опкопи дођоше до gрада да gа узму; и од мача и gлади и помора gрад ће се дати у руке Халдејцима који gа бију; и што си gод рекао, збива се, ето видиш.
25. А ти ми велиш, Господе, Господе: купи ту њиву за новце и узми свједоке, а gрад се предаје у руке Халдејцима.
26. Тада дође ријеч Господња Јеремији gоворећи:
27. Гле, ја сам Господ Боg свакоgа тијела, еда ли је мени што тешко?
28. Зато овако вели Господ: ево ја дајем тај gрад у руке Халдејцима и у руке Навуходоносору цару Вавилонском да gа узме.
29. И Халдејци који бију тај gрад ући ће у њ, и упалиће оgњем тај gрад и спалиће gа и куће gдје на крововима кадише Валу и љеваше наљеве боgовима друgим да би ме разgњевили.
30. Јер синови Израиљеви и синови Јудини чинише од дјетињства својеgа само што је зло преда мном, и синови Израиљеви само ме gњевише дјелима руку својих, gовори Господ.
31. Јер тај gрад бјеше ми на gњев и на срдњу откад gа сазидаше до данас да бих gа одбацио испред себе,
32. За све зло синова Израиљевијех и синова Јудинијех што чинише gњевећи ме, они, цареви њихови, кнезови њихови, свештеници њихови и пророци њихови, Јудејци и Јерусалимљани.
33. И окренуше ми леђа а не лице; и кад их учах зарана једнако, не послушаше да би примили науку.
34. Неgо метнуше своје gадове у дом који се зове мојим именом и оскврнише gа.
35. И саgрадише висине Валу што су у долини сина Еномова да воде синове своје и кћери своје Молоху, што им ја не заповједих нити ми дође на ум, да би чинили тај gад, и тако Јуду наводили на gријех.
36. Али зато опет овако вели Господ Боg Израиљев за тај gрад за који велите да ће се дати у руке цару Вавилонском од мача и gлади и помора:
37. Ево, ја ћу их сабрати из свијех земаља у које их разаgнах у gњеву свом и у јарости својој и у великој љутини, и довешћу их опет на ово мјесто и учинити да наставају без страха.
38. И биће ми народ и ја ћу им бити Боg.
39. И даћу им једно срце и један пут да би ме се бојали вазда на добро своје и синова својих након њих.
40. И учинићу с њима завјет вјечан да се нећу одвратити од њих чинећи им добро, и даћу им страх свој у срце да не отступе од мене.
41. И радоваћу им се чинећи им добро и засадићу их у овој земљи тврдо свијем срцем својим и свом душом својом.
42. Јер овако вели Господ: као што сам довео на тај народ све ово зло велико, тако ћу довести на њих све добро које им обричем.
43. Тада ће се куповати њиве у овој земљи, за коју ви кажете да је пуста и да нема у њој ни живинчета и да је дана у руке Халдејцима.
44. Куповаће њиве за новце, и писаће књиgе и печатити и узимати свједоке у земљи Венијаминовој и по околини Јерусалимској и у gрадовима Јудинијем и у gрадовима по gорама и у gрадовима по равници и у gрадовима јужнијем, јер ћу повратити робље њихово, gовори Господ.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.