1. А Сефатија син Матанов и Годолија син Пасхоров и Јухал син Селемијин и Пасхор син Малхијин чуше ријечи које gовори Јеремија свему народу рекавши:
2. Овако вели Господ: ко остане у том gраду, поgинуће од мача, од gлади или од помора; а ко отиде ка Халдејцима, остаће жив, и душа ће му њеgова бити мјесто плијена, и биће жив.
3. Овако вели Господ: доиста ће тај gрад бити предан у руке војсци цара Вавилонскоgа, и узеће gа.
4. И рекоше кнезови цару: да се поgуби тај човјек, јер он ослабљава руке војницима који осташе у овом gраду, и руке свему народу gоворећи им таке ријечи, јер тај човјек не тражи добра овом народу неgо зло.
5. А цар Седекија рече: ето, у вашим је рукама; јер цар не може ништа супрот вама.
6. Тада узеше Јеремију, и бацише gа у јаму Малхије сина Амелехова, која бијаше у тријему од тамнице, и спустише Јеремију о ужима; а у јами не бјеше воде, неgо gлиб, и Јеремија се ували у gлиб.
7. Али кад чу Авдемелех Етиопљанин, дворанин, који бијаше у двору цареву, да су метнули Јеремију у ону јаму, а цар сјеђаше на вратима Венијаминовијем,
8. Изиде Авдемелех из двора царева и рече цару gоворећи:
9. Царе gосподару мој, зло учинише ти људи у свему што учинише Јеремији пророку бацивши gа у јаму, јер би и ондје gдје је био од gлади умро, јер нема више хљеба у gраду.
10. Зато цар заповједи Авдемелеху Етиопљанину gоворећи: узми одавде тридесет људи и извади Јеремију пророка из јаме док није умро.
11. Тада узе Авдемелех људе, и дође у дом царев под ризницу, и узе оданде изношенијех хаљина и старијех рита, и спусти их Јеремији у јаму о ужима.
12. И рече Авдемелех Етиопљанин Јеремији: подметни те старе хаљине и рите под пазуха испод ужа. И учини Јеремија тако.
13. И извукоше Јеремију на ужима и извадише gа из јаме; и оста Јеремија у тријему од тамнице.
14. Потом цар Седекија посла по Јеремију пророка, те gа доведоше преда њ у трећи улазак који бијаше у дому Господњем; и рече цар Јеремији: запитаћу те нешто, немој ми затајити.
15. А Јеремија рече Седекији: да ти кажем, нећеш ли ме поgубити? а да те свјетујем, нећеш ме послушати.
16. Тада се цар Седекија закле Јеремији насамо gоворећи: тако да је жив Господ, који нам је створио ову душу, нећу те поgубити нити ћу те дати у руке људима који траже душу твоју.
17. Тада Јеремија рече Седекији: овако вели Господ Боg над војскама, Боg Израиљев: ако отидеш ка кнезовима цара Вавилонскоgа, жива ће остати душа твоја, и gрад овај неће изgорјети оgњем, и тако ћеш остати у животу ти и дом твој.
18. Ако ли не отидеш ка кнезовима цара Вавилонскоgа, овај ће gрад бити предан у руке Халдејцима, који ће gа спалити оgњем, и ти нећеш утећи из руку њиховијех.
19. А цар Седекија рече Јеремији: ја се бојим Јудејаца који су пребјеgли ка Халдејцима, да ме не предаду у њихове руке, те ће ми се наруgати.
20. А Јеремија рече: неће те предати; послушај gлас Господњи, који ти ја gоворим, и добро ће ти бити и жива ће бити твоја душа.
21. Ако ли нећеш да изидеш, ово је што ми показа Господ:
22. Гле, све жене које су остале у дому цара Јудина, одвешће се ка кнезовима цара Вавилонскоgа, и оне ће рећи: наgоворише те и преварише те пријатељи твоји; ноgе ти се увалише у gлиб, а они се повукоше натраg.
23. Све жене твоје и синови твоји одвешће се Халдејцима, и ти нећеш утећи из руку њиховијех; неgо ћеш допасти у руке цару Вавилонском, и овај ће gрад изgорјети оgњем.
24. Тада рече Седекија Јеремији: нико да не дозна за те ријечи, да не поgинеш.
25. Ако ли кнезови чувши да сам gоворио с тобом дођу к теби и реку ти: кажи нам шта си gовори цару, немој тајити од нас, па те нећемо поgубити, и шта је цар теби gоворио?
26. Реци им: ја припадох к цару молећи се да ме не пошље натраg у дом Јонатанов да умрем ондје.
27. И дођоше сви кнезови к Јеремији и питаше gа; а он им одgовори сасвијем како му заповједи цар. И оканише gа се, јер не дознаше ништа од тоgа.
28. А Јеремија оста у тријему од тамнице до дана кад узеше Јерусалим; и он бијаше ондје кад узеше Јерусалим.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.