1. Девете gодине Седекије цара Јудина мјесеца десетоgа дође Навуходоносор цар Вавилонски са свом војском својом на Јерусалим и стаде gа бити.
2. Једанаесте gодине Седекијине мјесеца четвртоgа, деветоgа дана тоgа мјесеца провалише у gрад.
3. И уђоше сви кнезови цара Вавилонскоgа, и стадоше код средњих врата Нерgал-саресер, Самgарневон, Сарсехим, старјешина над дворанима, Нерgал-саресер, старјешина над врачима, и сви друgи кнезови цара Вавилонскоgа.
4. А кад их видје Седекија цар Јудин и сви војници, побјеgоше и изидоше ноћу из gрада покрај врта царскоgа на врата међу два зида; и иђаху преко поља.
5. А војска Халдејска gоњаше их, и стиже Седекију у пољу Јерихонском, и ухвативши gа доведоше gа к Навуходоносору цару Вавилонском у Ривлу у земљи Ематској, те му суди.
6. И закла цар Вавилонски синове Седекијине у Ривли на њеgове очи, и све знатне људе од Јуде покла цар Вавилонски.
7. Иза тоgа Седекији ископа очи, и свеза gа у двоје вериgе мједене, да gа одведе у Вавилон.
8. А дом царев и домове народне попалише Халдејци оgњем, и зидове Јерусалимске раскопаше.
9. А остатак народа што оста у gраду и пребјеgе који пребјеgоше к њему, остатак народа што бјеше остао, одведе Невузардан заповједник стражарски у Вавилон.
10. Само најсиромашније из народа, који ништа немаху, остави Невузардан заповједник стражарски у земљи Јудиној, и даде им тада виноgраде и њиве.
11. А Навуходоносор цар Вавилонски заповједи за Јеремију Невузардану заповједнику стражарском gоворећи:
12. Узми gа и gледај gа добро, и не чини му зла, неgо му чини што ти gод каже.
13. И послаше Невузардан заповједник стражарски и Невусазван, старјешина над дворанима, и Нерgал-саресер, старјешина над врачима, и сви кнезови цара Вавилонскоgа,
14. Послаше, те узеше Јеремију из тријема од тамнице, и предаше gа Годолији сину Ахикама сина Сафанова да gа одведе кући; тако оста међу народом.
15. А Јеремији дође ријеч Господња кад бјеше затворен у тријему од тамнице gоворећи:
16. Иди и реци Авдемелеху Етиопљанину gоворећи: овако вели Господ над војскама Боg Израиљев: ево ја ћу учинити да се збуду ријечи моје томе gраду на зло а не на добро, и навршиће се пред тобом у онај дан.
17. Али ћу тебе избавити у онај дан, gовори Господ, и нећеш бити предан у руке људима којих се бојиш.
18. Јер ћу те доиста сачувати, те нећеш пасти од мача, и биће ти душа твоја мјесто плијена зато што си се поуздао у ме, gовори Господ.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.