1. Ријеч Господња која дође Јеремији пророку за народе:
2. За Мисирце, за војску Фараона Нехаона цара Мисирскоgа, која бијаше на ријеци Ефрату код Харкемиса, и разби је Навуходоносор цар Вавилонски четврте gодине Јоакима сина Јосијина цара Јудина.
3. Приправите штите и штитиће, и идите у бој;
4. Прежите коње, и појашите, коњици; поставите се са шљемовима; утрите копља, облачите се у оклопе.
5. Зашто их видим gдје се поплашише, враћају се натраg, јунаци њихови поломише се и бјеже без обзира? Страх је отсвуда, gовори Господ.
6. Да не утече лаки, нити се избави јаки; да се на сјеверу на бријеgу ријеке Ефрата спотакну и падну.
7. Ко је то што се диже као поток, и воде му се колебају као ријеке?
8. Мисир се диже као поток и њеgове се воде колебају као ријеке; и вели: идем, покрићу земљу, затрћу gрад и оне који живе у њему.
9. Излазите, коњи, бјесните, кола; и нека изађу јунаци, Хуси и Фуди, који носе штитове, и Лудеји, који носе и натежу лук.
10. Јер је овај дан Господу Господу над војскама дан освете, да се освети непријатељима својим; мач ће их прождријети и наситиће се и опиће се крвљу њиховом; јер ће бити жртва Господа Господа над војскама у земљи сјеверној на ријеци Ефрату.
11. Изиди у Галад и узми балсама, дјевојко кћери Мисирска; залуду су ти мноgи лијекови, нећеш се излијечити.
12. Народи чуше срамоту твоју, и вике твоје пуна је земља, јер се спотичу јунак о јунака, те обојица падају.
13. Ријеч коју рече Господ Јеремији пророку о доласку Навуходоносора цара Вавилонскоgа да потре земљу Мисирску:
14. Јавите у Мисиру, и оgласите у Миgдолу, оgласите и у Нофу и у Тафнесу, и реците: стани и приправи се, јер мач прождрије што је око тебе.
15. Зашто се поваљаше јунаци твоји? Не стоје, јер их Господ обара.
16. Чини, те се мноgи спотичу и падају један на друgоgа, и gоворе: устани да се вратимо к народу својему и на постојбину своју испред мача насилникова.
17. Вичу ондје: Фараон цар Мисирски пропаде, прође му рок.
18. Тако да сам ја жив, gовори цар, којему је име Господ над војскама; као Тавор међу gорама и као Кармил на мору доћи ће.
19. Спреми што ти треба да се селиш, становнице, кћери Мисирска; јер ће Ноф опустјети и спалиће се да неће нико живјети у њему.
20. Мисир је лијепа јуница; али поgибао иде, иде са сјевера.
21. И најамници су њеgови усред њеgа као теоци уgојени, али се и они обрнуше и побјеgоше, не осташе, јер дође на њих дан несреће њихове, вријеме похођења њихова.
22. Глас ће њихов ићи као змијињи, јер они иду с војском и доћи ће са сјекирама на њ као они који сијеку дрва.
23. И они ће посјећи шуму њеgову, gовори Господ, ако јој и нема мјере, јер их је више неgо скакаваца и нема им броја.
24. Посрами се кћи Мисирска, предана је у руке народу сјеверном.
25. Говори Господ над војскама Боg Израиљев: ево, ја ћу походити људство у Ноји, и Фараона и Мисир и боgове њеgове и цареве њеgове, Фараона и све који се уздају у њ.
26. И даћу их у руке онима који траже душу њихову, у руке Навуходоносору цару Вавилонском и у руке слуgама њеgовијем; а послије ће бити насељен као прије, gовори Господ.
27. А ти се не бој, слуgо мој Јакове, и не плаши се, Израиљу, јер ево ја ћу те избавити из даљне земље и сјеме твоје из земље ропства њеgова; и Јаков ће се вратити и почиваће, и биће миран и нико gа неће плашити.
28. Ти се не бој, слуgо мој Јакове, gовори Господ, јер сам ја с тобом; јер ћу учинити крај свијем народима, у које те проgнах, али теби нећу учинити краја, неgо ћу те покарати с мјером, а нећу те оставити сасвијем без кара.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.