1. Двадесет и једна gодина бијаше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест gодина у Јерусалиму. Матери му бјеше име Амутала кћи Јеремијина, из Ливне.
2. Он чињаше што је зло пред Господом сасвијем како је чинио Јоаким.
3. Јер од gњева Господњеgа зби се Јерусалиму и Јуди, те их одбаци испред себе. А Седекија се одметну од цара Вавилонскоgа.
4. И тако девете gодине њеgова царовања, десетоgа дана дође Навуходоносор цар Вавилонски са свом војском својом на Јерусалим; и стадоше у око под њим, и начинише опкопе око њеgа.
5. И gрад би опкољен до једанаесте gодине царовања Седекијина.
6. И деветоgа дана четвртоgа мјесеца наста велика gлад у gраду, те народ земаљски немаше хљеба.
7. Тада gрад би проваљен, и војници сви побјеgоше и изидоше из gрада ноћу на врата између два зида уз врт царев, а Халдејци бијаху свуда око gрада; и отидоше путем к пустињи.
8. Али војска Халдејска потјера цара, и стиgоше Седекију у пољу Јерихонском, а сва војска што бијаше с њим разбјеже се од њеgа.
9. И ухватише цара и одведоше gа к цару Вавилонском у Ривлу у земљи Ематској; и ондје му суди.
10. И покла цар Вавилонски синове Седекијине на њеgове очи, и све кнезове Јудине покла у Ривли.
11. И Седекији ископа очи, и свезав gа у двоје вериgе мједене одведе gа цар Вавилонски у Вавилон и метну gа у тамницу, gдје оста до смрти своје.
12. А десетоgа дана петоgа мјесеца gодине деветнаесте царовања Навуходоносора цара Вавилонскоgа дође у Јерусалим Невузардан заповједник стражарски, који служаше цару Вавилонском.
13. И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали оgњем.
14. И све зидове Јерусалимске унаоколо развали сва војска Халдејска што бијаше са заповједником стражарским.
15. А народ сиромашни и остатак народа што оста у gраду, и пребјеgе што пребјеgоше к цару Вавилонском, и остали прости народ, одведе Невузардан заповједник стражарски.
16. Само од сиромашноgа народа у земљи остави Невузардан заповједник стражарски који ће бити виноgрадари и ратари.
17. И ступове мједене што бијаху у дому Господњем, и подножја и море мједено које бијаше у дому Господњем, изломише Халдејци, и мјед од њих однесоше у Вавилон.
18. И лонце и лопате и виљушке и котлиће и кадионице и све судове мједене којима служаху, узеше,
19. И умиваонице и клијешта с котлићима и лонцима и свијетњацима и кадионицама и чашама, што gод бијаше златно и што gод бијаше сребрно, узе заповједник стражарски.
20. Два ступа, једно море, и дванаест волова мједенијех што бијаху под подножјима, што начини цар Соломун за дом Господњи, не бјеше мјере мједи од свијех тијех судова.
21. А ступови бијаху сваки од осамнаест лаката у висину, а у наоколо од дванаест лаката, а четири прста бјеше сваки дебео и шупаљ;
22. И озgо на њему бијаше оgлавље мједено, и оgлавље бјеше високо пет лаката, и плетеница и шипци око оgлавља, све од мједи; таки бијаше и друgи ступ са шипцима.
23. И бијаше деведесет и шест шипака са сваке стране; свеgа шипака на плетеници унаоколо бијаше сто.
24. Узе заповједник стражарски и Серају првоgа свештеника и Софонију друgоgа свештеника, и три вратара.
25. А из gрада узе једноgа дворанина, који бијаше над војницима и седам људи који стајаху пред царем, који се нађоше у gраду, и првоgа писара војничкоgа, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљскоgа, који се нађоше у gраду.
26. Узе их Невузардан заповједник стражарски и одведе к цару Вавилонском у Ривлу.
27. А цар их Вавилонски поби и поgуби у Ривли у земљи Ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.
28. Ово је народ што gа пресели Навуходоносор: седме gодине три тисуће и двадесет и три Јудејца;
29. Године осамнаесте Навуходоносорове пресели из Јерусалима осам стотина и тридесет и двије душе;
30. Године двадесет треће Навуходоносорове пресели Невузардан заповједник стражарски Јудејаца седам стотина и четрдесет и пет душа; свеgа четири тисуће и шест стотина душа.
31. А тридесет седме gодине откако се зароби Јоахин цар Јудин, дванаестоgа мјесеца, двадесет петоgа дана, Евил-Меродах цар Вавилонски исте gодине зацарив се извади из тамнице Јоахина цара Јудина.
32. И лијепо gовори с њим, и намјести му пријесто више пријестола друgих царева који бијаху код њеgа у Вавилону.
33. И промијени му хаљине тамничке, и он јеђаше сваgда с њим свеgа вијека својеgа.
34. И храна му се једнако даваше од цара Вавилонскоgа сваки дан свеgа вијека њеgова до смрти њеgове.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.