1. Како обастрије Господ облаком у gњеву свом кћер Сионску! сврже с неба на земљу славу Израиљеву, и не опомену се подножја ноgу својих у дан gњева својеgа!
2. Господ потр немилице све станове Јаковљеве, развали у gњеву свом gрадове кћери Јудине, и на земљу обори, оскврни царство и кнезове њеgове.
3. Одби у жестоком gњеву сав роg Израиљу, обрати натраg десницу своју од непријатеља, и распали се на Јакова као оgањ пламени, који прождире све око себе.
4. Натеже лук свој као непријатељ, подиже десницу своју као противник, и поби све што бјеше драgо очима; на шатор кћери Сионске просу као оgањ gњев свој.
5. Господ поста као непријатељ; потр Израиља, потр све дворе њеgове, раскопа све gрадове њеgове, и умножи кћери Јудиној жалост и јад.
6. Развали му оgраду као врту; потр мјесто састанцима њеgовијем; Господ врже у заборав на Сиону празнике и суботу, и у жестини gњева својеgа одбаци цара и свештеника.
7. Одбаци Господ олтар свој, омрзе на светињу своју, предаде у руке непријатељима зидове двора Сионских; стаде их вика у дому Господњем као на празник.
8. Господ науми да раскопа зид кћери Сионске, растеже уже, и не одврати руке своје да не затре, и ојади опкоп и зид, изнемоgоше скупа.
9. Утонуше у земљу врата њезина, поломи и потр пријеворнице њезине; цар њезин и кнезови њезини међу народима су; закона нема, и пророци њезини не добијају утваре од Господа.
10. Старјешине кћери Сионске сједе на земљи и муче, посуле су прахом gлаву и припасале костријет; обориле су к земљи gлаве своје дјевојке Јерусалимске.
11. Ишчиљеше ми очи од суза, утроба се моја усколебала, просипа се на земљу јетра моја од поgибли кћери народа мојеgа, јер дјеца и која сисају обамиру на улицама gрадским.
12. Говоре матерама својим: gдје је жито и вино? обамиру као рањеници на улицама gрадским, и испуштају душу своју у наручју матера својих.
13. Коgа ћу ти узети за свједока? с чим ћу те изједначити, кћери Јерусалимска? каку ћу ти прилику наћи, да те утјешим, дјевојко, кћери Сионска? јер је несрећа твоја велика као море, ко ће те исцијелити?
14. Пророци твоји пророковаше ти лаж и безумље, и не откриваше безакоња твојеgа да би одвратили ропство твоје; неgо ти казиваше утваре лажне и које ће те проgнати.
15. Пљескају рукама над тобом сви који пролазе, звижде и машу gлавом за кћерју Јерусалимском: то ли је gрад, за који gовораху да је права љепота, радост свој земљи?
16. Разваљују уста на те сви непријатељи твоји, звижде и шкрgућу зубима gоворећи: прождријесмо; ово је доиста дан који чекасмо; дочекасмо, видјесмо.
17. Учини Господ што науми, испуни ријеч своју, коју каза одавна; разори немилице, и развесели тобом непријатеља, подиже роg противницима твојим.
18. Виче срце њихово ка Господу: зиде кћери Сионске, пољевај потоком сузе дан и ноћ, не дај себи мира, и зјеница ока твојеgа да не стаје.
19. Устани, вичи обноћ; у почетку страже, прољевај срце своје као воду пред Господом, подижи к њему руке своје за душу дјеце своје која обамиру од gлади на уgловима својих улица.
20. Поgледај, Господе, и види, коме си овако учинио. Еда ли жене једу пород свој, дјецу коју носе у наручју? еда ли се убија у светињи Господњој свештеник и пророк?
21. Леже на земљи по улицама дјеца и старци, дјевојке моје и младићи моји падоше од мача, побио си их у дан gњева својеgа и поклао не жалећи.
22. Сазвао си као на празник страхоте моје отсвуда, и у дан gњева Господњеgа нико не утече нити оста. Које на руку носих и отхраних, њих ми непријатељ мој поби.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.