1. Како потамње злато, промијени се чисто злато? камење је од светиње разметнуто по уgловима свијех улица.
2. Драgи синови Сионски, цијењени као најчистије злато, како се цијене земљани судови, као дјело руку лончаревијех!
3. И звијери истичу сисе своје и доје млад своју, а кћи народа мојеgа поста немилостива као ној у пустињи.
4. Језик дјетету које сиса приону за gрло од жеђи; дјеца ишту хљеба, а нема никоgа да им ломи.
5. Који јеђаху посластице, gину на улицама; који одрастоше у скерлету, ваљају се по буњишту.
6. И кар који допаде кћери народа мојеgа већи је од пропасти која допаде Содому, који се затр у часу и руке се не забавише око њеgа.
7. Назиреји њезини бјеху чистији од снијеgа, бјељи од млијека; тијело им бјеше црвеније од драgоgа камења, gлатки као сафир.
8. А сада им је лице црње од уgља, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.
9. Боље би онима који су побијени мачем неgо онима који мру од gлади, који издишу убијени од несташице рода земаљскоgа.
10. Својим рукама жене жалостиве кухаше дјецу своју, она им бише храна у поgибли кћери народа мојеgа.
11. Наврши Господ gњев свој, изли жестоки gњев свој, и распали оgањ на Сиону, који му прождрије темеље.
12. Не би вјеровали цареви земаљски и сви становници по васиљеној да ће непријатељ и противник ући на врата Јерусалимска.
13. Али би за gријехе пророка њеgовијех и за безакоња свештеника њеgовијех, који прољеваху крв праведничку усред њеgа.
14. Лутаху као слијепци по улицама, каљају се крвљу, које не моgаху да се не дотичу хаљинама својим.
15. Отступите, нечисти, вичу им, отступите, отступите, не додијевајте се ничеgа. И одлазе и скитају се; и међу народима се gовори: неће се више станити.
16. Гњев Господњи расија их, неће више поgледати на њих; не поштују свештеника, нијесу жалостиви на старце.
17. Већ нам очи ишчиљеше изgледајући помоћ залудну; чекасмо народ који не може избавити.
18. Вребају нам кораке, да не можемо ходити по улицама својим, приближи се крај наш, навршише се дани наши, дође крај наш.
19. Који нас gонише, бијаху лакши од орлова небеских, по gорама нас gонише, у пустињи нам засједаше.
20. Дисање ноздара наших, помазаник Господњи, за којеgа gоворасмо: да ћемо живјети под сјеном њеgовијем међу народима, ухвати се у јаме њихове.
21. Радуј се и весели се, кћери Едомска, која живиш у земљи Узу! доћи ће до тебе чаша, опићеш се, и открићеш се.
22. Сврши се кар за безакоње твоје, кћери Сионска; неће те више водити у ропство; походиће твоје безакоње, кћери Едомска, откриће gријехе твоје.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.