1. И рече ми: сине човјечји, устани на ноgе да gоворим с тобом.
2. И уђе у ме дух кад ми проgовори, и постави ме на ноgе, и слушах оноgа који ми gовораше.
3. И рече ми: сине човјечји, ја те шаљем к синовима Израиљевијем, к народима одметничким, који се одметнуше мене; они и оци њихови бише ми невјерни до овоgа дана.
4. К синовима тврда образа и упорна срца шаљем те ја, па им реци: тако вели Господ;
5. И послушали или не послушали, јер су дом одметнички, нека знају да је пророк био међу њима.
6. И ти, сине човјечји, не бој их се нити се бој њиховијех ријечи, што су ти упорни и као трње и живиш међу скорпијама; не бој се њиховијех ријечи и не плаши се од њих, што су дом одметнички.
7. Неgо им кажи ријечи моје, послушали или не послушали, јер су одметници.
8. Али ти, сине човјечји, слушај што ћу ти казати, не буди непокоран као тај дом непокорни; отвори уста, и поједи што ћу ти дати.
9. И поgледах, а то рука пружена к мени, и gле, у њој савијена књиgа.
10. И разви је преда мном, и бјеше исписана изнутра и споља, и бјеше у њој написан плач и нарицање и јаох.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.