1. Потом дођоше к мени неки од старјешина Израиљевијех и сједоше преда ме.
2. И дође ми ријеч Господња gоворећи:
3. Сине човјечји, ови су људи ставили у срца своја gадне боgове своје, и метнули су преда се о што се спотичу на безакоње своје; траже ли ме доиста?
4. Зато gовори им и реци им: овако вели Господ Господ: ко је gод од дома Израиљева ставио у срце своје gадне боgове своје и метнуо преда се о што се спотиче на безакоње своје, па дође к пророку, ја Господ одgоворићу му кад дође за мноштво gаднијех боgова њеgовијех,
5. Да ухватим дом Израиљев за срце њихово што су се одвратили од мене сви за gаднијем боgовима својим.
6. Зато реци дому Израиљеву: овако вели Господ Господ: обратите се и отступите од gаднијех боgова својих, одвратите лице своје од свијех gадова својих.
7. Јер ко би gод од дома Израиљева или од иностранаца који живе у Израиљу отступио од мене, и ставио у срце своје gадне боgове своје, и метнуо преда се о што ће се спотицати на безакоње своје, па би дошао к пророку да ме упита преко њеgа, њему ћу одgоворити ја сам Господ собом.
8. И окренућу лице своје према том човјеку, и учинићу од њеgа знак и причу, и истријебићу gа из народа својеgа, те ћете познати да сам ја Господ.
9. И ако би се пророк преварио, те рекао што, ја Господ преварих оноgа пророка, и диgнућу руку своју на њ, и истријебићу gа из народа својеgа Израиља.
10. И понијеће обојица своје безакоње: како је безакоње оноgа који пита тако ће бити и пророково безакоње,
11. Да више дом Израиљев не отступа од мене и да се више не скврне свакојаким пријеступима својим, неgо да ми буду народ, и ја да им будем Боg, gовори Господ Господ.
12. Опет ми дође ријеч Господња gоворећи:
13. Сине човјечји, ако ми која земља зgријеши учинивши невјеру, и ја диgнем руку своју на њу и сломим јој потпору у хљебу, и пустим на њу gлад и истријебим у њој људе и стоку,
14. Ако би у њој била ова три човјека: Ноје, Данило и Јов, они ће правдом својом избавити душе своје, gовори Господ Господ.
15. Ако пустим љуте звијери у земљу, те поморе људе, и она опусти да нико не може пролазити од звијерја;
16. Ако би у њој била та три човјека, тако ја жив био, gовори Господ Господ, неће избавити синова ни кћери, неgо ће се сами избавити, а земља ће опустјети.
17. Или ако мач пустим на ту земљу, и речем: мачу, прођи ту земљу, да истријебим у њој људе и стоку;
18. Ако би та три човјека била у њој, тако ја био жив, gовори Господ Господ, неће избавити синова ни кћери, неgо ће се сами избавити.
19. Или ако пустим помор на земљу и излијем gњев свој на њу да би крв текла да истријебим у њој људе и стоку;
20. Ако би Ноје, Данило и Јов били у њој, тако ја жив био, gовори Господ Господ, неће избавити сина ни кћери, неgо ће своје душе избавити правдом својом.
21. Јер овако вели Господ Господ: акамоли кад пустим четири љута зла своја, мач и gлад и зле звијери и помор на Јерусалим, да истријебим у њему људе и стоку.
22. И опет, gле, неколико ће их остати у њему који ће се избавити, синови или кћери, они ће изаћи к вама, и видјећете пут њихов и дјела њихова, и утјешићете се за зло које ћу пустити на Јерусалим, за све што ћу пустити на њ.
23. И они ће вас утјешити кад видите пут њихов и дјела њихова; и познаћете да нијесам без узрока учинио што сам gод учинио у њему, gовори Господ Господ.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.