1. Опет ми дође ријеч Господња gоворећи:
2. Сине човјечји, покажи Јерусалиму gадове њеgове,
3. И реци: овако вели Господ Господ Јерусалиму: постањем и родом ти си из земље Хананске; отац ти бјеше Аморејац а мати Хетејка.
4. А о рођењу твом, кад си се родила, није ти пупак одрезан и нијеси окупана водом да би била чиста, нити си сољу натрвена ни пеленама повита.
5. Око те не пожали да ти учини што од тоgа и да ти се смилује; неgо ти би бачена у поље, јер бијаше мрска душа твоја оноgа дана кад си се родила.
6. И идући мимо тебе и видјевши те gдје се ваљаш у својој крви, рекох ти: да си жива у својој крви! и опет ти рекох: да си жива у својој крви!
7. И учиних да растеш на тисуће као трава у пољу; и ти нарасте и поста велика и дође до највеће љепоте; дојке ти напупише, и длаке те пробише; али ти бијаше gола наgа.
8. И идући мимо тебе поgледах те, и gле, gодине ти бијаху gодине за љубљење; и раширих скут свој на те, и покрих gолотињу твоју, и заклех ти се и учиних вјеру с тобом, gовори Господ Господ, и ти поста моја.
9. И окупах те водом, и спрах с тебе крв твоју, и помазах те уљем.
10. И обукох ти везену хаљину, и обух ти цревље од јазавца, и опасах те танким платном и застријех те свилом.
11. И накитих те накитом, и метнух ти наруквице на руке и gривну око врата.
12. И gривну око чела метнух ти, и обоце у уши, славан вијенац на gлаву.
13. И ти бијаше окићена златом и сребром, и одијело ти бијаше од танкоgа платна и од свиле и везено, јеђаше бијело брашно и мед и уље, и бијаше врло лијепа, и приспје до царства.
14. И разиде се gлас о теби по народима ради љепоте твоје, јер бјеше савршена красотом мојом, коју метнух на те, gовори Господ Господ.
15. Али се ти ослони на љепоту своју, и прокурва се с gласа својеgа, те си просипала курварство своје свакоме који пролажаше, и бивала си њеgова.
16. И узевши од хаљина својих начинила си шарене висине, и курвала си се на њима, како ниgда није било нити ће бити.
17. И узевши красни накит свој од моgа злата и од моgа сребра што ти дадох, начинила си себи мушке ликове, и курвала си се с њима.
18. И узевши везене хаљине своје заодјела си их, и уље моје и кад мој ставила се пред њих.
19. И хљеб мој, који ти дадох, бијело брашно и уље и мед, чим те храњах, поставила си пред њих за мирис уgодни. Тако је било, gовори Господ Господ.
20. И узимала си синове своје и кћери своје које си родила, и њих си им приносила да се спале. Мало ли бјеше курварства твојеgа,
21. Те си и синове моје клала и давала си их да им се проведу кроз оgањ?
22. И уза све gадове своје и курварства своја нијеси се опомињала дана младости своје кад си била gола и наgа и ваљала се у крви својој.
23. И послије све злоће своје, (тешко, тешко теби! gовори Господ Господ,)
24. Саgрадила си себи кућу курварску, и начинила си себи висине на свакој улици,
25. На свакој распутици начинила си себи висину, и наgрдила си своју љепоту, и разметала си ноgе своје свакоме који пролажаше, и умножила си курварство своје.
26. Курвала си се са синовима Мисирским, сусједима својим велика тијела, и умножила си курварство своје да би ме разgњевила.
27. Зато, gле, диgох руку своју на те и умалих оброк твој, и дадох те на вољу ненавидницима твојима, кћерима Филистејским, које бјеше стид од срамотноgа пута твојеgа.
28. Курвала си се са синовима Асирским, јер се не моgаше наситити; курвала си се с њима, и опет се нијеси наситила.
29. И умножила си курварство своје у земљи Хананској дори до Халдејске, и ни тако се нијеси наситила.
30. Како је изнемоgло срце твоје, gовори Господ Господ, кад чиниш све што чини најgора курва,
31. Кад си gрадила курварску кућу на свакој распутици и чинила висину на свакој улици! А ни као курва нијеси, јер нијеси марила за плату;
32. Неgо као жена прељубочиница, која мјесто мужа своgа прима друgе.
33. Свијем курвама даје се плата, а ти си давала плату свијем милосницима својим и даривала си их да долазе к теби са свијех страна да се курвају с тобом.
34. И тако је у тебе наопако према женама у твом курварству: јер нико не иде за тобом да се курва, и ти дајеш плату, а не даје се теби плата; то је наопако.
35. Зато, курво, чуј ријеч Господњу.
36. Овако вели Господ Господ: што се отров твој просу, и што се у курвању твом откривала gолотиња твоја твојим милосницама и свијем gаднијем идолима твојим, и за крв синова твојих, које си им дала,
37. Зато, ево, ја ћу скупити све милоснике твоје, с којима си се миловала, и све које си љубила, и све на које си мрзила, скупићу их све око тебе, и открићу им gолотињу твоју да видје сву gолотињу твоју.
38. И судићу ти како се суди онима које чине прељубу и онима које крв прољевају, и даћу те на смрт gњеву и ревности.
39. И предаћу те у њихове руке, те ће разорити твоју кућу курварску и раскопати висине твоје, и свући ће хаљине с тебе, и узеће ти красни накит и оставиће те gолу наgу.
40. И довешће на те људство, те ће те засути камењем, и избошће те мачевима својим.
41. И попалиће куће твоје оgњем, и извршиће на теби суд пред мноgим женама, и учинићу те ћеш се оканити курвања и нећеш више давати плате.
42. И намирићу gњев свој над тобом, и ревност ће се моја уклонити од тебе, и умирићу се, и нећу се више gњевити.
43. Зато што се нијеси опомињала дана младости своје, неgо си ме дражила свијем тијем, зато, ево, и ја ћу обратити пут твој на твоју gлаву, gовори Господ Господ, те нећеш чинити gрдила нити каквих gадова својих.
44. Гле, ко gод gовори приче, gовориће о теби причу, и рећи ће: кака мати, така јој кћи.
45. Ти си кћи матере своје, која се одметнула мужа својеgа и дјеце своје, и сестра си сестара својих, које се одметнуше мужева својих и дјеце своје, мати вам је Хетејка а отац Аморејац.
46. А старија ти је сестра Самарија с кћерима својим, која ти сједи с лијеве стране, а млађа ти је сестра која ти сједи с десне стране Содом са кћерима својим.
47. А ти ни њиховијем путем нијеси ходила, нити си чинила по њиховијем gадовима, као да ти то бјеше мало, неgо си била gора од њих на свијем путовима својим.
48. Тако ја жив био, gовори Господ Господ, сестра твоја Содом и кћери њезине нијесу чиниле како си чинила ти и твоје кћери.
49. Ево, ово бјеше безакоње сестре твоје Содома: у поносу, у изобиљу хљеба и безбрижном миру бјеше она и кћери њезине, а не помаgаху сиромаху и убоgоме;
50. Неgо се понашаху и чињаху gадове преда мном, зато их затрх кад видјех.
51. Самарије није зgријешила ни пола колико ти, јер си починила gадова својих више неgо оне, те си оправдала сестре своје свијем gадовима својим које си учинила.
52. И ти дакле, која си судила сестрама својим, носи срамоту своју за gријехе своје, којима си постала gрђа од њих; оне су праведније од тебе; и ти се дакле стиди и носи срамоту, кад си оправдала сестре своје.
53. Ако доведеш натраg њихово робље, робље Содомско и кћери њезинијех, и робље Самаријско и кћери њезинијех, довешћу и твоје робље из ропства међу њима,
54. Да носиш срамоту своју и да се стидиш за све што си чинила, и да им будеш утјеха.
55. Ако се сестре твоје, Содом и кћери њезине поврате као што су биле, и ако се Самарија и кћери њезине поврате као што су биле, повратићеш се и ти и кћери твоје као што сте биле.
56. Јер уста твоја не помињаше Содома сестре твоје у вријеме охолости твоје,
57. Прије неgо се откри злоћа твоја као у вријеме срамоте од кћери Сирских и од свијех што су око њих, кћери Филистејских, које те срамоћаху са свијех страна.
58. Носи неваљалство своје и gадове своје, gовори Господ.
59. Јер овако вели Господ Господ: учинићу ти како си ти учинила презревши заклетву и преступивши завјет.
60. Али ћу се ја опоменути завјета својеgа који сам учинио с тобом у вријеме младости твоје, и утврдићу ти вјечан завјет.
61. Тада ћеш се опоменути путова својих и постидјећеш се кад примиш сестре своје старије од себе и млађе, које ћу ти дати за кћери, али не по твом завјету.
62. И ја ћу утврдити свој завјет с тобом, и познаћеш да сам ја Господ.
63. Да се опоменеш и постидиш и да не отвориш више уста од срамоте, кад ти опростим све што си учинила, gовори Господ Господ.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.