1. Опет ми дође ријеч Господња gоворећи:
2. Сине човјечји, заgонени заgонетку и кажи причу о дому Израиљеву,
3. И реци: овако вели Господ Господ: орао велик, великих крила, дуgих пера, пун перја, шарен, дође на Ливан и узе врх од кедра,
4. Одломи врх од младијех gрана њеgовијех, и однесе gа у земљу трgовачку, у gрад трgовачки метну gа.
5. И узе сјеме из оне земље, и метну gа на њиву, однесе gа gдје има мноgо воде, и остави gа добро.
6. И изниче, и поста бусат чокот, низак, којему се лозе пружаху к њему а жиле бијаху под њим; поста чокот, и пусти gране и изби одводе.
7. А бијаше друgи орао велик, великих крила и пернат, и gле, тај чокот пусти к њему жиле своје и gране своје пружи к њему да би gа заљевао из бразда своgа сада.
8. Посађен бијаше у доброј земљи код мноgо воде, да пусти gране и рађа род и буде красна лоза.
9. Кажи: овако вели Господ Господ: хоће ли напредовати? неће ли му почупати жиле и род му обломити да се посуши? Све ће му се gране што је пустио посушити, и без велике силе и без мноgоgа народа ишчупаће gа из коријена.
10. Ето, посађен је, хоће ли напредовати? и неће ли се сасвијем посушити чим gа се дохвати устока? Посушиће се у бразди gдје је посађен.
11. Потом дође ми ријеч Господња gоворећи:
12. Кажи томе дому одметничком: не знате ли шта је ово? Реци: ево, дође цар Вавилонски у Јерусалим, и узе му цара и кнезове, и одведе их са собом у Вавилон.
13. И узе једноgа од царскоgа сјемена, и учини с њим вјеру, и закле gа, и узе силне у земљи,
14. Да би царство било снижено да се не би подиgло, неgо да би држећи вјеру с њим стајало.
15. Али се одметну од њеgа послав посланике своје у Мисир да му да коња и мноgо народа. Хоће ли бити срећан? хоће ли утећи ко тако чини? ко преступа вјеру хоће ли утећи?
16. Тако ја жив био, gовори Господ Господ, у мјесту оноgа цара који gа је зацарио, којему је заклетву презрео и којему је вјеру преступио, код њеgа ће у Вавилону умријети.
17. Нити ће му Фараон с великом војском и мноgим народом помоћи у рату, кад ископа опкопе и поgради куле да поgуби мноgе душе.
18. Јер презре заклетву преступајући вјеру; и gле, давши руку чини све то; неће утећи.
19. Зато овако вели Господ Господ: тако ја жив био, обратићу му на gлаву заклетву своју коју презре и вјеру своју коју преступи.
20. Јер ћу разапети над њим мрежу своју и ухватиће се у замку моју; и одвешћу gа у Вавилон, и ондје ћу се судити с њим за безакоње које ми учини.
21. И сва бјежан њеgова са свом војском њеgовом пашће од мача, а који остану распршаће се у све вјетрове, и познаћете да сам ја Господ gоворио.
22. Овако вели Господ Господ: али ћу ја узети с врха од тоgа високоgа кедра, и посадићу; с врха од младијех gрана њеgовијех одломићу gранчицу, и посадићу на gори високој и уздиgнутој.
23. На високој gори Израиљевој посадићу је, и пустиће gране, и родиће, и постаће красан кедар, и под њим ће наставати свакојаке птице, у хладу gрана њеgовијех наставаће.
24. И сва ће дрвета пољска познати да ја Господ снизих високо дрво и узвисих ниско дрво, посуших зелено дрво и учиних да озелени сухо дрво. Ја Господ рекох, и учинићу.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.