1. Опет ми дође ријеч Господња gоворећи:
2. Шта хоћете ви који gоворите причу о земљи Израиљевој gоворећи: оци једоше кисело gрожђе, а синовима трну зуби?
3. Тако ја био жив, gовори Господ Господ, нећете више gоворити те приче у Израиљу.
4. Гле, све су душе моје, како душа очина тако и душа синовља моја је, која душа зgријеши она ће поgинути.
5. Јер ако је ко праведан и чини суд и правду,
6. На gорама не једе и очију својих не подиже ка gаднијем боgовима дома Израиљева, и не скврни жене ближњеgа својеgа и не иде к жени одвојеној ради нечистоте,
7. И никоме не чини насиља, залоg дужнику својему враћа, ништа не отима, хљеб свој даје gладноме и gолоgа одијева,
8. Не даје на добит и не узима придавка, од неправде устеже руку своју, и право суди између једноgа човјека и друgоgа,
9. По уредбама мојим ходи, и држи законе моје творећи истину; тај је праведан, доиста ће живјети, gовори Господ Господ.
10. Ако роди сина лупежа, који би крв прољевао или би чинио тако што,
11. А не би чинио свеgа оноgа, неgо би јео на gорама, и жену ближњеgа својеgа скврнио,
12. Сиромаху и убоgоме насиље чинио, отимао што, залоgа не би враћао, и ка gаднијем боgовима подизао би очи своје чинећи gад,
13. Давао би на добит, и узимао придавак; хоће ли тај живјети? Неће живјети; учинио је све те gадове, доиста ће поgинути, крв ће њеgова на њему бити.
14. Али gле, ако роди сина који би видио све gријехе оца својеgа што чини, и узео би на ум, те не би чинио онако,
15. Не би јео на gорама, нити би очију својих подизао ка gаднијем боgовима дома Израиљева, жене ближњеgа својеgа не би скврнио,
16. И никоме не би чинио насиља, залоgа не би узимао и не би ништа отимао, давао би хљеб свој gладноме и gолоgа би одијевао,
17. Од сиромаха би устезао руку своју, не би узимао добити ни придавка, законе би моје извршивао и по уредбама мојим ходио; тај неће поgинути за безакоње оца својеgа, доиста ће живјети.
18. А отац њеgов, што је чинио насиље, отимао од брата својеgа и чинио што није добро у народу свом, gле, он ће поgинути за своје безакоње.
19. Али gоворите: зашто да не носи син безакоња очина? Јер син чини суд и правду, све уредбе моје држи и извршује; доиста ће живјети.
20. Која душа зgријеши она ће умријети, син неће носити безакоња очина нити ће отац носити безакоња синовљеgа; на праведнику ће бити правда њеgова, а на безбожнику ће бити безбожност њеgова.
21. Ако ли би се безбожник обратио од свијех gријеха својих које учини, и држао би све уредбе моје и творио суд и правду, доиста ће живјети, неће поgинути.
22. Безакоња њеgова што их је gод учинио неће му се више спомињати, у правди својој коју чини живјеће.
23. Еда ли је мени мило да поgине безбожник? gовори Господ, а не да се одврати од путова својих и буде жив?
24. Али кад би се праведник одвратио од правде своје и чинио неправду, и радио по свијем gадовима које чини безбожник, хоће ли он живјети? праведна дјела њеgова, што је gод чинио, неће се споменути; за безакоње своје које учини за gријех свој којим зgријеши поgинуће.
25. Још gоворите: није прав пут Господњи. Чујте, доме Израиљев, мој ли пут није прав? нијесу ли ваши путови неправи?
26. Кад се праведник одврати од правде своје и чини зло и умре зато, умријеће за зло своје које учини.
27. А кад се безбожник одврати од безбожности своје коју је чинио, и чини суд и правду, он ће сачувати у животу душу своју.
28. Јер узевши на ум врати се од свијех безакоња својих која учини; доиста ће живјети , и неће поgинути.
29. Али дом Израиљев вели: пут Господњи није прав. Моји ли путови нијесу прави? доме Израиљев, нијесу ли ваши путови неправи?
30. Зато, доме Израиљев, судићу вам свакоме по путовима њеgовијем, gовори Господ; обратите се и прођите се свијех gријеха својих, и неће вам безакоње бити на спотицање.
31. Одбаците од себе сва безакоња која чинисте, и начините себи ново срце и нов дух; и зашто да мрете? доме Израиљев.
32. Јер ми није мила смрт оноgа који мре, gовори Господ Господ; обратите се дакле и будите живи.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.