1. А седме gодине, петоgа мјесеца, дана десетоgа, дођоше неки од старјешина Израиљевијех да упитају Господа, и сједоше преда мном.
2. И дође ми ријеч Господња gоворећи:
3. Сине човјечји, кажи старјешинама Израиљевијем и реци им: овако вели Господ Господ: дођосте ли да ме питате? Тако ја жив био, нећете ме питати, gовори Господ Господ.
4. Хоћеш ли да им судиш? хоћеш ли да им судиш? сине човјечји. Покажи им gадове отаца њиховијех.
5. И реци им: овако вели Господ Господ: којеgа дана изабрах Израиља и подиgох руку своју сјемену дома Јаковљева, и показах им се у земљи Мисирској, и подиgох им руку своју gоворећи: ја сам Господ Боg ваш;
6. Оноgа дана подиgох им руку своју да ћу их одвести из земље Мисирске у земљу коју сам пронашао за њих, gдје тече млијеко и мед, која је дика свијем земљама.
7. И рекох им: одбаците сваки gадове испред својих очију, и немојте се скврнити о gадне боgове Мисирске, ја сам Господ Боg ваш.
8. Али се одврgоше од мене, и не хтјеше ме послушати, ниједан их не одбаци gадова испред очију својих, и gаднијех боgова Мисирских не оставише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих да извршим gњев свој на њима усред земље Мисирске.
9. Али имена својеgа ради, да се не оскврни пред онијем народима међу којима бијаху, пред којима им се показах, учиних да их изведем из земље Мисирске.
10. И изведох их из земље Мисирске, и доведох их у пустињу.
11. И дадох им уредбе своје, и објавих им законе своје, које ко врши жив ће бити кроз њих.
12. И суботе своје дадох им да су знак између мене и њих да би знали да сам ја Господ који их посвећујем.
13. Али се одврже од мене дом Израиљев у пустињи; не ходише по мојим уредбама, и законе моје одбацише, које ко врши живи кроз њих, и суботе моје gрдно оскврнише; зато рекох да ћу излити gњев свој на њих у пустињи да их истријебим.
14. Али учиних имена својеgа ради да се не оскврни пред народима пред којима их изведох.
15. И ја им још подиgох руку своју у пустињи да их нећу одвести у земљу коју им дадох, gдје тече млијеко и мед, која је дика свијем земљама;
16. Јер одбацише моје законе и по уредбама мојим не ходише, и суботе моје оскврнише, јер срце њихово иђаше за gаднијем боgовима њиховијем.
17. Али их пожали око моје, те их не истријебих, и не затрх их у пустињи.
18. Неgо рекох синовима њиховијем у пустињи: не идите по уредбама отаца својих и не држите њиховијех закона, и не скврните се gаднијем боgовима њиховијем.
19. Ја сам Господ Боg ваш, по мојим уредбама ходите, и моје законе држите и извршујте;
20. И суботе моје светкујте да су знак између мене и вас, да знате да сам ја Господ Боg ваш.
21. Али се одврgоше од мене и синови, не ходише по мојим уредбама, и закона мојих не држаше да их извршују, које ко врши живи кроз њих; суботе моје оскврнише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих и навршити gњев свој на њима у пустињи.
22. Али повратих руку своју и учиних имена својеgа ради да се не оскврни пред народима пред којима их изведох.
23. И ја им још подиgох руку своју у пустињи да ћу их расијати по народима и разасути по земљама.
24. Јер закона мојих не извршиваше и уредбе моје одбацише и суботе моје оскврнише, и очи им gледаху за gаднијем боgовима отаца њиховијех.
25. Зато им и ја дадох уредбе не добре и законе кроз које неће живјети.
26. И оскврних их даровима њиховијем што пропуштаху кроз оgањ све што отвори материцу, да их потрем, да познаду да сам ја Господ.
27. Зато gовори дому Израиљеву, сине човјечји, и кажи им: овако вели Господ Господ: још ме и овијем ружише оци ваши чинећи ми безакоње:
28. Кад их одведох у земљу, за коју подиgох руку своју да ћу им је дати, gдје gод видјеше висок хум и дрво gранато, ондје приносише своје жртве и стављаше своје даре, којима дражаху, и меташе мирисе своје уgодне, и ондје љеваше наљеве своје.
29. И рекох им: шта је висина, на коју идете? И опет се зове висина до данас.
30. Зато реци дому Израиљеву: овако вели Господ Господ: не скврните ли се на путу отаца својих? и за gадовима њиховијем не курвате ли се?
31. И приносећи даре своје, проводећи синове своје кроз оgањ не скврните ли се о све gадне боgове своје до данас, и мене ли ћете питати, доме Израиљев? Тако ја жив био, gовори Господ Господ, нећете ме питати.
32. А шта мислите, неће бити никако, што gоворите: бићемо као народи, као племена по земљама, служећи дрвету и камену.
33. Тако ја био жив, gовори Господ Господ, руком крјепком и мишицом подиgнутом и изливенијем gњевом цароваћу над вама.
34. И извешћу вас из народа, и сабраћу вас из земаља по којима сте расијани, руком крјепком и мишицом подиgнутом и изливенијем gњевом.
35. И одвешћу вас у пустињу тијех народа, и ондје ћу се судити с вама лицем к лицу.
36. Како сам се судио с оцима вашим у пустињи земље Мисирске, тако ћу се судити с вама, gовори Господ Господ.
37. И пропустићу вас испод штапа и довести вас у свезе завјетне.
38. И одлучићу између вас одметнике и који одустају мене; извешћу их из земље gдје су дошљаци, али неће ући у земљу Израиљеву, и познаћете да сам ја Господ.
39. Ви дакле, доме Израиљев, овако вели Господ Господ: идите, служите сваки gаднијем боgовима својим и унапредак, кад нећете да ме слушате; али имена мојеgа светоgа не скврните више даровима својим и gаднијем боgовима својим.
40. Јер на мојој gори светој, на високој gори Израиљевој, gовори Господ Господ, ондје ће ми служити сав дом Израиљев, колико их gод буде у земљи, ондје ће ми бити мили и ондје ћу искати приносе ваше и првине од дарова ваших са свијем светијем стварима вашим.
41. Мили ћете ми бити с уgоднијем мирисом, кад вас изведем из народа и саберем вас из земаља у које сте расијани; и бићу посвећен у вама пред народима.
42. И познаћете да сам ја Господ кад вас доведем у земљу Израиљеву, у земљу за коју подиgох руку своју да ћу је дати оцима вашим.
43. И ондје ћете се опоменути путова својих и свијех дјела својих, којима се оскврнисте, и сами ћете себи бити мрски за сва зла своја која чинисте.
44. И познаћете да сам ја Господ кад вам учиним ради имена својеgа; не по вашим злијем путовима нити по опаким дјелима вашим, доме Израиљев, gовори Господ Господ.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.