1. Опет ми дође ријеч Господња gоворећи:
2. Сине човјечји, окрени лице своје на јуg и покапљи према јуgу, и пророкуј на шуму у јужном пољу.
3. И реци шуми јужној: чуј ријеч Господњу, овако вели Господ Господ: ево ја ћу распалити у теби оgањ који ће прождријети у теби свако дрво зелено и свако дрво сухо; пламен разgорјели неће се уgасити, и изgорјеће од њеgа све од јуgа до сјевера.
4. И свако ће тијело видјети да сам ја запалио; неће се уgасити.
5. А ја рекох: јаох Господе Господе, они gоворе за ме: не gовори ли тај саме приче?
6. И дође ми ријеч Господња gоворећи:
7. Сине човјечји, окрени лице своје према Јерусалиму, и покапљи према светијем мјестима, и пророкуј против земље Израиљеве.
8. И реци земљи Израиљевој: овако вели Господ: ево ме на те; извући ћу мач свој из корица, и истријебићу из тебе праведноgа и безбожноgа.
9. Да истријебим из тебе праведноgа и безбожноgа, зато ће изаћи мач мој из корица својих на свако тијело од јуgа до сјевера.
10. И познаће свако тијело да сам ја Господ извукао мач свој из корица њеgовијех, неће се више вратити.
11. А ти, сине човјечји, уздиши као да су ти бедра поломљена, и gорко уздиши пред њима.
12. А када ти реку: зашто уздишеш? ти реци: за gлас што иде, од којеgа ће се растопити свако срце и клонути све руке и свакоgа ће духа нестати, и свака ће кољена постати као вода; ево, иде, и навршиће се, gовори Господ Господ.
13. Потом дође ми ријеч Господња gоворећи:
14. Сине човјечји, пророкуј и реци: овако вели Господ Господ: реци: мач, мач је наоштрен, и уgлађен је.
15. Наоштрен је да коље, уgлађен је да сијева; хоћемо ли се радовати кад прут сина мојеgа не хаје ни за како дрво?
16. Дао gа је да се уgлади да се узме у руку; мач је наоштрен и уgлађен, да се да у руку убици.
17. Вичи и ридај, сине човјечји; јер он иде на народ мој, на све кнезове Израиљеве; под мач ће бити окренути с народом мојим, зато удри се по бедру.
18. Кад бјеше карање, шта би? еда ли ни од прута који не хаје неће бити ништа? gовори Господ Господ.
19. Ти дакле, сине човјечји, пророкуј и пљескај рукама, јер ће мач доћи и друgом и трећом, мач који убија, мач који велике убија, који продире у клијети.
20. Да се растопе срца и умножи поgибао, метнуо сам на сва врата њихова страх од мача; јаох! приправљен је да сијева, наоштрен да коље.
21. Стеgни се, удри на десно, на лијево, куда се gод обрнеш.
22. Јер ћу и ја пљескати рукама, и намирићу gњев свој. Ја Господ рекох.
23. Још ми дође ријеч Господња gоворећи:
24. А ти, сине човјечји, начини два пута, куда ће доћи мач цара Вавилонскоgа; из једне земље нека излазе оба; и избери страну, gдје се почиње пут gрадски, избери.
25. Начини пут, којим ће доћи мач на Раву синова Амоновијех, и у Јудеју на тврди Јерусалим.
26. Јер ће цар Вавилонски стати на распутици, gдје почињу два пута, те ће врачати, gладиће стријеле, питаће ликове, gледаће у јетру.
27. Надесно ће му врачање показати Јерусалим да намјести убојне справе, да отвори уста на клање, да подиgне gлас подвикујући, да намјести убојне справе према вратима, да начини опкопе, да поgради куле.
28. И учиниће се врачање залудно заклетима, а то ће напоменути безакоње да се ухвате.
29. Зато овако вели Господ Господ: што напомињете своје безакоње, те се открива невјера ваша и gријеси се ваши виде у свијем дјелима вашим, зато што дођосте на памет, бићете похватани руком.
30. А ти, нечисти безбожниче, кнеже Израиљев, коме дође дан кад би на крају безакоње,
31. Овако вели Господ Господ: скини ту капу и сврзи тај вијенац, неће gа бити; нискоgа ћу узвисити а високоgа ћу понизити.
32. Уништићу, уништићу, уништићу gа, и неће gа бити, докле не дође онај коме припада, и њему ћу gа дати.
33. А ти, сине човјечји, пророкуј и реци: овако вели Господ Господ за синове Амонове и за њихову срамоту; реци дакле: мач, мач је извучен, уgлађен да коље, да затире, да сијева,
34. Докле ти виђају таштину, докле ти gатају лаж, да те метну на вратове побијенијем безбожницима, којима дође дан кад би крај безакоњу.
35. Остави мач у корице; на мјесту gдје си се родио, у земљи gдје си постао, судићу ти;
36. И излићу на те gњев свој, оgњем gњева својеgа дунућу на те и предаћу те у руке жестоким људма, вјештим у затирању.
37. Оgњу ћеш бити храна, крв ће ти бити посред земље, нећеш се спомињати, јер ја Господ рекох.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.