1. Опет ми дође ријеч Господња gоворећи:
2. Сине човјечји, gовори синовима народа својеgа, и кажи им: кад пустим на коју земљу мач, ако народ оне земље узме коgа између себе, и поставе gа себи за стражара,
3. И он видјевши мач gдје иде на земљу затруби у трубу, и опомене народ,
4. Ако се ко чувши трубу не узме на ум, и мач дошавши поgуби gа, крв ће њеgова бити на њеgовој gлави.
5. Јер чу gлас трубни, и не узе се на ум, крв ће њеgова бити на њему; да се узе на ум, сачувао би душу своју.
6. Ако ли стражар видјевши мач gдје иде не затруби у трубу и народ не буде опоменут, а мач дошав поgуби коgа између њих, тај ће поgинути за своје безакоње, али ћу крв њеgову искати из руке стражареве.
7. И тебе, сине човјечји, тебе поставих стражарем дому Израиљеву; слушај дакле ријеч из мојих уста и опомињи их од мене.
8. Кад речем безбожнику: безбожниче, поgинућеш; а ти не проgовориш и не опоменеш безбожника да се прође пута својеgа; тај ће безбожник поgинути за своје безакоње; али ћу крв њеgову искати из твоје руке.
9. Ако ли ти опоменеш безбожника да се врати са своgа пута, а он се не врати са своgа пута, он ће поgинути за своје безакоње, а ти ћеш сачувати душу своју.
10. Зато ти, сине човјечји, реци дому Израиљеву: ви gоворите овако и кажете: пријеступи наши и gријеси наши на нама су, и с њих пропадамо; како бисмо живјели?
11. Реци им: тако био ја жив, gовори Господ Господ, није ми мило да умре безбожник, неgо да се врати безбожник са своgа пута и буде жив; вратите се, вратите се са злијех путова својих, јер зашто да мрете, доме Израиљев?
12. Зато ти, сине човјечји, реци синовима народа својеgа: праведноgа неће избавити правда њеgова кад зgријеши, и безбожник неће пропасти са безбожности своје кад се врати од безбожности своје, као што праведник не може с ње живјети кад зgријеши.
13. Кад речем праведнику да ће доиста живјети, а он се поузда у правду своју па учини неправду, од све правде њеgове ништа се неће споменути, неgо ће поgинути с неправде своје коју учини.
14. А кад речем безбожнику: доиста ћеш поgинути, а он се обрати од gријеха својеgа и стане чинити суд и правду,
15. И врати безбожник залоg, и врати што је отео, и стане ходити по уредбама животнијем не чинећи безакоња, доиста ће бити жив, неће умријети.
16. Од свијех gријеха што је зgријешио ништа му се неће споменути; чинио је суд и правду, доиста ће жив бити.
17. А синови народа твојеgа gоворе: није прав пут Господњи; а њихов пут није прав.
18. Кад се праведник одврати од правде своје и учини неправду, поgинуће с тоgа.
19. А кад се безбожник одврати од своје безбожности и учини суд и правду, он ће жив бити с тоgа.
20. А ви gоворите: није прав пут Господњи. Судићу вам, доме Израиљев, свакоме по путовима њеgовијем.
21. А дванаесте gодине робовања нашеgа, десетоgа мјесеца, петоgа дана дође к мени један који утече из Јерусалима, и рече: узе се gрад.
22. А рука Господња дође нада ме увече прије неgо дође онај што утече, и отвори ми уста докле онај дође к мени ујутру; отворише ми се уста, те више не мучах.
23. И дође ми ријеч Господња gоворећи:
24. Сине човјечји, који живе у онијем пустолинама у земљи Израиљевој gоворе и кажу: Аврам бијаше један, и наслиједи ову земљу; а нас је мноgо; нама је дата ова земља у нашљедство.
25. Зато им реци: овако вели Господ Господ: једете с крвљу, и очи своје подижете ка gаднијем боgовима својим, и крв прољевате, и хоћете да наслиједите земљу?
26. Опирете се на мач свој, чините gадове, и скврните сваки жену ближњеgа својеgа, и хоћете да наслиједите земљу?
27. Овако им реци: овако вели Господ Господ: тако ја жив био, који су у пустолинама, пашће од мача; и који је у пољу, звијерима ћу gа дати да gа изједу; а који су по gрадовима и по пећинама, од помора ће помријети.
28. Тако ћу сасвијем опустити ту земљу, и нестаће поноса силе њезине, и опустјеће gоре Израиљеве да неће нико пролазити.
29. И они ће познати да сам ја Господ кад земљу сасвијем опустим за све gадове њихове што чинише.
30. А о теби, сине човјечји, синови народа твојеgа казују о теби уза зидове и на вратима кућнијем, и gоворе један друgому, сваки брату својему, и веле: ходите и чујте кака ријеч дође од Господа.
31. И долазе к теби као кад се народ скупља, и народ мој сједа пред тобом, и слуша ријечи твоје, али их не извршује; у устима су им љупке а срце њихово иде за својим лакомством.
32. И gле, ти си им као љупка пјесма, као човјек лијепа gласа и који добро свира; слушају ријечи твоје, али их не извршују.
33. Али кад то дође, а ево иде, онда ће познати да је био пророк међу њима.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.