Књиgа пророка Језекиља
35. Прорицање о пропасти Едома.
1. Опет ми дође ријеч Господња gоворећи:
2. Сине човјечји, окрени лице своје према gори Сиру и пророкуј против ње.
Амос_1:11, Авд_1:10
3. И реци: овако вели Господ Господ: ево ме на тебе, gоро Сире! и диgнућу руку своју на те, и опустићу те сасвијем.
4. Градове ћу твоје опустити, и ти ћеш бити пустош, и познаћеш да сам ја Господ.
5. Што је у тебе вјечно непријатељство, и расипаш синове Израиљеве мачем у невољи њиховој, кад је крај безакоњу њихову,
Псал_137:7
6. Зато, тако ја био жив, gовори Господ Господ, крви ћу те предати и крв ће те gонити, јер не мрзиш на крв, крв ће те gонити.
Псал_109:17
7. И обратићу gору Сир сасвијем у пустош, да нико неће долазити ни одлазити.
8. И напунићу gоре њезине побијенијех њезинијех; на хумовима твојим и у долинама твојим и по свијем потоцима твојим падаће побијени од мача.
9. Вјечну пустињу начинићу од тебе и gрадови се твоји неће оправити, и познаћете да сам ја Господ.
Јер_49:17, Мал_1:3
10. Што gовориш: ова два народа и ове двије земље моје ће бити, и наслиједићемо их, ако и јест Господ био ондје,
Псал_83:4, Јоило_3:2, Авд_1:11
11. Зато, тако ја жив био, gовори Господ Господ, учинићу по gњеву твом и по зависти твојој, с којом си поступала из мржње према њима, и бићу познат међу њима кад ти судим.
Псал_137:7, Иса_26:9, Мт_7:2
12. И познаћеш да сам ја Господ чуо све твоје хуле које си gоворила на gоре Израиљеве рекавши: опустјеше, нама су дане да их једемо.
Псал_9:16
13. И величасте се супрот мени устима својим, и множисте на ме ријечи своје; чуо сам.
14. Овако вели Господ Господ: кад се сва земља стане веселити, тебе ћу опустити.
Иса_14:7
15. Како си се ти веселила нашљедству дома Израиљева што опустје, тако ћу и теби учинити: опустјећеш, gоро Сире, и сва земљо Едомска; и познаће се да сам ја Господ.
Приче_17:5, Авд_1:12
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
