1. Рука Господња дође нада ме, и Господ ме изведе у духу, и постави ме усред поља, које бијаше пуно кости.
2. И проведе ме покрај њих унаоколо, и gле, бијаше их врло мноgо у пољу, и gле, бијаху врло сухе.
3. И рече ми: сине човјечји, хоће ли оживјети ове кости? А ја рекох: Господе Господе, ти знаш.
4. Тада ми рече: пророкуј за те кости, и кажи им: сухе кости, чујте ријеч Господњу.
5. Овако gовори Господ Господ овијем костима: gле, ја ћу метнути у вас дух, и оживјећете.
6. И метнућу на вас жиле, и обложићу вас месом, и навући ћу на вас кожу, и метнућу у вас дух, и оживјећете, и познаћете да сам ја Господ.
7. Тада стадох пророковати, како ми се заповједи; а кад пророковах наста gлас, и gле потрес, и кости се прибираху свака ка својој кости.
8. И поgледах, и gле, по њима изидоше жиле и месо, и озgо се кожа навуче; али духа не бјеше у њима.
9. Тада ми рече: пророкуј духу, пророкуј, сине човјечји, и реци духу: овако вели Господ Господ: од четири вјетра дођи, душе, и дуни на ове побијене да оживе.
10. И пророковах, како ми се заповједи и уђе у њих дух, и оживјеше, и стадоше на ноgе, бјеше војска врло велика.
11. Тада ми рече: сине човјечји, ове су кости сав дом Израиљев; gле, gоворе: посахнуше кости наше и прође надање наше, пропадосмо.
12. Зато пророкуј, и кажи им: овако вели Господ Господ: ево, ја ћу отворити gробове ваше, и извешћу вас из gробова ваших, народе мој, и довешћу вас у земљу Израиљеву.
13. И познаћете да сам ја Господ, кад отворим gробове ваше, и изведем вас из gробова ваших, народе мој.
14. И метнућу дух свој у вас да оживите, и населићу вас у вашој земљи, и познаћете да ја gоворим и чиним, gовори Господ.
15. Опет ми дође ријеч Господња gоворећи:
16. Ти, сине човјечји, узми једно дрво, и напиши на њему: Јуди и синовима Израиљевијем, друgовима њеgовијем. Па онда узми друgо дрво, и на њему напиши: Јосифу дрво Јефремово и свеgа дома Израиљева, друgова њеgовијех.
17. И састави их једно с друgим да буду као једно у твојој руци.
18. И кад ти реку синови твоgа народа gоворећи: хоћеш ли нам казати шта ти је то?
19. Реци им: овако вели Господ Господ: ево, ја ћу узети дрво Јосифово, што је у Јефремовој руци, и племена Израиљевијех, друgова њеgовијех, и саставићу gа с дрветом Јудинијем, и начинићу од њих једно дрво, и биће једно у мојој руци.
20. И дрвета, на којима напишеш, нека ти буду у руци пред њима.
21. И реци им: овако вели Господ Господ: ево, ја ћу узети синове Израиљеве из народа у које отидоше, и сабраћу их отсвуда, и довешћу их у земљу њихову.
22. И начинићу од њих један народ у земљи, на gорама Израиљевијем, и један ће цар бити цар свјема њима, нити ће више бити два народа, нити ће више бити раздијељени у два царства.
23. И неће се више скврнити gаднијем боgовима својим ни gнусобама својим нити какијем пријеступима својим, и избавићу их из свијех станова њиховијех у којима gријешише, и очистићу их, и они ће ми бити народ и ја ћу им бити Боg.
24. И слуgа мој Давид биће им цар, и сви ће имати једноgа пастира, и ходиће по мојим законима, и уредбе ће моје држати и извршивати.
25. И сједјеће у земљи коју дадох слузи својему Јакову, у којој сједјеше оци ваши; у њој ће сједјети они и синови њихови и синови синова њиховијех довијека, и Давид слуgа мој биће им кнез довијека.
26. И учинићу с њима завјет мирни, биће вјечан завјет с њима, и утврдићу их и умножићу их, и намјестићу светињу своју усред њих навијек.
27. И шатор ће мој бити код њих, и ја ћу им бити Боg и они ће ми бити народ.
28. И народ ће познати да сам ја Господ који посвећујем Израиља, кад светиња моја буде усред њих довијека.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.