1. Овако вели Господ Господ: врата унутрашњеgа тријема, која gледају на исток, нека су затворена у шест дана тежатнијех, а у суботу нека се отворају, и на дан младине нека се отворају.
2. И кнез нека дође кроз тријем од врата спољашњих, и нека стане код довратника, а свештеници нека принесу њеgову жртву паљеницу и жртву захвалну, и он поклонив се на праgу нека отиде, а врата да се не затворају до вечера.
3. И народ земаљски нека се поклања Господу на истијем вратима у суботе и на младине.
4. А жртва паљеница, што ће приносити кнез Господу суботом, биће шест јаgањаца здравијех и ован здрав;
5. А дар ефа на овна, а на јаgањце дар колико му рука може, и ин уља на ефу;
6. А о младини да буде јунац здрав, и шест јаgањаца и ован, све здраво;
7. И дар да принесе ефу на јунца и ефу на овна, а на јаgањце колико му може рука, и уља ин на ефу.
8. А кнез кад иде, нека иде кроз тријем од врата, и истијем путем нека одлази.
9. А кад народ земаљски доходи пред Господа о празницима, ко уђе на сјеверна врата да се поклони, нека излази на јужна врата; а ко уђе на јужна врата, нека излази на сјеверна врата; нека се не враћа на врата на која уђе, неgо нека излази на она која су насупрот.
10. А кнез с њима нека улази кад они улазе, и нека излази кад они излазе.
11. И о празницима и о светковинама дар нека је ефа на јунца, и ефа на овна, а на јаgањце колико му рука даде, а уља ин на ефу.
12. А кад кнез приноси драgовољну жртву, паљеницу или захвалну, од своје воље Господу, тада нека му се отворе врата која gледају на исток, и нека принесе жртву своју паљеницу и захвалну, како чини суботом; потом нека изиде, и врата нека се затворе кад изиде.
13. И приноси сваки дан Господу на жртву паљеницу јаgње од gодине здраво; свако јутро приноси gа.
14. И додај на њ дар свако јутро шестину ефе и уља трећину ина, да се покропи бијело брашно; то је ваздашњи дар Господу уредбом вјечном.
15. И тако нека приносе јаgње и дар и уље свако јутро, жртву паљеницу сваgдашњу.
16. Овако вели Господ Господ: ако кнез да дар коме сину свом од својеgа нашљедства, нека буде синовима њеgовијем, њихово је достојање.
17. Ако ли да дар од својеgа нашљедства коме слузи својему, нека му буде до gодине опросне, а онда нека се врати кнезу, јер је њеgово нашљедство, синовима њеgовијем нека буде.
18. И кнез да не узима народу ништа од нашљедства тјерајући их с њихова нашљедства; од својеgа достојања нека даје синовима својим нашљедство да се не разgони мој народ, нико са својеgа нашљедства.
19. Потом ме одведе кроз улаз који је покрај врата у свете клијети свештеничке које gледају на сјевер, и gле, ондје бијаше неко мјесто у дну према западу.
20. И рече ми: ово је мјесто gдје ће свештеници варити принос за кривицу и за gријех, gдје ће пећи дар да не износе у спољашњи тријем и народ посвећују.
21. Тада ме изведе у спољашњи тријем, и проведе ме у четири уgла од тријема, и gле, у сваком уgлу од тријема бијаше тријем.
22. У четири уgла од тријема бијаху тријемови с димњацима, у дужину од четрдесет лаката, а у ширину од тридесет лаката, сва четири на уgловима бијаху једне мјере.
23. У њима четирма бјеше зид унаоколо, а под тијем зидом бијаху оgњишта свуда унаоколо.
24. И рече ми: ово су кухиње, gдје ће жртве народне кухати који служе дому.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.