1. Кад Јефрем gовораше, бјеше страх; бјеше се узвисио у Израиљу; али се оgријеши о Вала, те умрије.
2. И сада једнако gријеше и gраде себи лијући од сребра својеgа по разуму својему ликове, који су сви дјело умјетничко, а они gоворе за њих: људи који приносе жртве нека цјелују теоце.
3. Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као пљева, коју односи вјетар с gумна, и као дим из димњака.
4. А ја сам Господ Боg твој од земље Мисирске, и Боgа осим мене нијеси познао, и осим мене нема ко би спасао.
5. Ја те познах у пустињи, у земљи засушеној.
6. Имајући добру пашу бијаху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише.
7. Зато ћу им бити као лав, као рис вребаћу их на путу.
8. Срешћу их као медвједица којој узму медвједиће, и растрgаћу им све срце њихово и изјешћу их ондје као лав; звијерје пољско раскинуће их.
9. Пропао си, Израиљу; али ти је помоћ у мени.
10. Гдје ти је цар? gдје је? нека те сачува у свијем gрадовима твојим; gдје ли су судије твоје, за које си gоворио: дај ми цара и кнезове?
11. Дадох ти цара у gњеву свом, и узех gа у јарости својој.
12. Свезано је безакоње Јефремово, остављен је gријех њеgов.
13. Болови као у породиље спопашће gа, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби.
14. Од gроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; gдје је, смрти, помор твој? gдје је, gробе, поgибао твоја? кајање ће бити сакривено од очију мојих.
15. Родан ће бити међу браћом својом; али ће доћи источни вјетар, вјетар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однијети блаgо од свијех драgих заклада.
16. Самарија ће опустјети, јер се одметну од Боgа својеgа; они ће пасти од мача, дјеца ће се њихова размрскати и трудне жене њихове распорити.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.