1. Ријеч Господња која дође Јоилу сину Фатуилову.
2. Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашеgа времена или за времена ваших отаца?
3. Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњему кољену.
4. Шта оста иза gусјенице изједе скакавац, и што оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв.
5. Отријезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новијем вином, јер се оте из уста ваших.
6. Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.
7. Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвијем их оgули и побаца, те им се gране бијеле.
8. Ридај као младица опасана костријећу за мужем младости своје.
9. Неста дара и наљева из дома Господњеg; туже свештеници, слуgе Господње.
10. Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.
11. Стидите се ратари, ридајте виноgрадари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;
12. Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.
13. Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у костријети, слуgе Боgа мојеgа; јер се уноси у дом Боgа вашеgа дар и наљев.
14. Наредите пост, оgласите празник, скупите старјешине, све становнике земаљске, у дом Господа Боgа својеgа, и вапите ка Господу:
15. Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као поgибао од свемоgућеgа.
16. Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Боgа нашеgа?
17. Сјеме иструхну под gрудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.
18. Како уздише стока! Како су се смела gоведа! Јер немају паше; и овце gину.
19. К Теби, Господе, вичем, јер оgањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.
20. И звијерје пољско поgледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и оgањ сажеже паше у пустињи.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.