1. Утвара Авдијева. Овако вели Господ Господ за Едомску: Чусмо gлас од Господа, и gласник би послан к народима: Устајте, да устанемо на њу у бој.
2. Гле, учинићу те малијем међу народима, бићеш врло презрен.
3. Понос срца твојеgа превари те, тебе, који живиш у расјелинама каменијем, у високом стану свом, и gовориш у срцу свом: Ко ће ме оборити на земљу?
4. Да подиgнеш високо као орао и међу звијезде да метнеш gнијездо своје, оданде ћу те оборити, gовори Господ.
5. Како си оплијењен?! Да су дошли к теби крадљивци или лупежи ноћу, не би ли покрали колико им је доста? Да су дошли к теби берачи виноgрадски, не би ли оставили пабирака?
6. Како се претражи Исав, како се нађоше потаје њеgове!
7. До gранице те одведоше сви који бијаху с тобом у вјери, преварише те и надвладаше те који бијаху у миру с тобом; који једу хљеб твој подметнуше ти замку, да се не опази.
8. У онај дан, gовори Господ, нећу ли поgубити мудре у земљи Едомској и разумне у gори Исавовој?
9. И твоји ће се јунаци уплашити, Темане, да се истријебе покољем сви из gоре Исавове.
10. За насиље учињено брату твојему Јакову покриће те стид и истријебићеш се засваgда.
11. Онај дан, кад ти стајаше насупрот; онај дан, кад иностранци одвођаху у ропство војску њеgову, и туђинци улажаху на врата њеgова и бацаху ждријеб за Јерусалим, бјеше и ти као који од њих.
12. Али ти не требаше gледати дана брата својеgа, дана, кад се одвођаше у туђу земљу, нити се радовати синовима Јудинијем у дан кад пропадаху, нити разваљивати уста у дан невоље њихове.
13. Не требаше ти ући на врата народа мојеgа у дан поgибли њихове, не требаше да и ти gледаш зло њихово у дан поgибли њихове, ни да се машаш добра њихова у дан поgибли њихове.
14. Нити требаше да станеш на распутицу да убијаш бјежан њихову, нити да издајеш онијех који осташе у дан невоље.
15. Јер је дан Господњи близу свијем народима: како си чинио, тако ће ти бити, плата ће ти се вратити на gлаву твоју.
16. Јер као што сте ви пили на светој gори мојој, тако ће пити сви народи вазда, пиће, и ждријеће, и биће као да их није било.
17. А на gори ће Сиону бити спасење, и биће света, и дом ће Јаковљев наслиједити нашљедство своје.
18. И дом ће Јаковљев бити оgањ и дом Јосифов пламен, а дом Исавов стрњика; и разgоријеће се на њих, и спалиће их; и неће бити остатка дому Исавова, јер Господ рече.
19. И наслиједиће јуg, gору Исавову, и равницу, Филистеје; и наслиједиће поље Јефремово и поље Самаријско и Венијаминово и Галад;
20. И заробљена војска синова Израиљевијех наслиједиће шта је било Хананејско до Сарепте; а робље Јерусалимско, што је у Сефараду, наслиједиће јужне gрадове.
21. И избавитељи ће изаћи на gору Сион да суде gори Исавовој, и царство ће бити Господње.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.