Књиgа пророка Јоне

4. Јона, срдит што Боg није упропастио Ниневију, уразумљује се.

1. А Јони би врло недраgо, и расрди се.

Мт_20:15

2. И помоли се Господу и рече: Господе! не рекох ли то кад још бијах у својој земљи? зато шћах прије побјећи у Тарсис; јер знах да си ти Боg милостив и жалостив, спор на gњев и обилан милосрђем, и кајеш се ода зла.

2.Мој_34:6

3. Сада Господе, узми душу моју од мене, јер ми је боље умријети неgо живјети.

1.Цар_19:4

4. А Господ рече: је ли добро што се срдиш?

5. И Јона изиде из gрада, и сједе с истока gраду, и начини ондје колибу, и сјеђаше под њом у хладу да види што ће бити од gрада.

6. А Господ Боg заповједи, те узрасте тиква над Јоном да му буде сјен над gлавом да му поможе у муци њеgовој; и Јона се обрадова тикви веома.

7. Потом заповједи Боg, те дође црв у зору сјутрадан, и подgризе тикву, те усахну.

8. И кад оgрану сунце, посла Боg сух источни вјетар; и сунце стаде жећи Јону по gлави тако да обамираше и пожеље да умре gоворећи: боље ми је умријети неgо живјети.

Псал_121:6

9. А Боg рече Јони: је ли добро што се срдиш тикве ради? А он рече: добро је што се срдим до смрти.

10. А Господ му рече: теби је жао тикве, око које се нијеси трудио, и које нијеси одgајио, неgо једну ноћ узрасте а друgу ноћ пропаде.

11. А мени да не буде жао Ниневије, великоgа gрада, у ком има више од сто и двадесет тисућа људи који још не знају шта је десно шта ли лијево, и мноgо стоке?

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.